Makedonska tranzicija bez lustracije

Makedonija će sprovoditi lustraciju samo za period od 1945. do 1991. godine, dok tranzicioni političari i funkcioneri, iz perioda posle raspada Jugoslavije i osamostaljivanja te zemlje, neće biti lustrirani.

Ustavni sud Makedonije je doneo takvu odluku na jučerašnjoj sednici, izbacivši iz postojećeg Zakona o lustraciji pojedine paragrafe. Sud je ukinuo odredbu zakona po kojoj se lustracija sprovodi za period do 2008. godine, ocenivši je neustavnom.

Sudije Ustavnog suda su odlučile da se sprovede provera da li su kandidati za javne funkcije ili aktuelni funkcioneri bili saradnici službe bezbednosti u periodu 1945-1991. godine, odnosno do 17. novembra, kada je donet prvi Ustav Republike Makedonije.

Sud je ukinuo i odredbu kojom su lustracijom obuhvaćene verske zajednice i grupe, udruženja građana, fondacije kao i članovi partija pošto smatra da Ustav garantuje slobodu udruživanja i veroispovesti i jasno definiše da su verske zajednice odvojene od države.

Presednik Ustavnog suda Trendafil Ivanovski izjavio je da je javnost u zabludi kad je reč o posledicama lustracije.

"Neki ljudi verovatno smatraju da će biti obeštećeni ako su bili žrtve državnih službi. To nije tačno. Jedinstvena posledica zakona o lustraciji jeste da će Komisija za verifikaciju činjenica utvrđivati da li su kandidati za javne funkcije, u naznačenom periodu, bili saradnici tajnih službi. Ukoliko su bili, onda neće biti nosioci javnih funkcija", rekao je Ivanovski.

Sud smatra da lustracija ne treba da obuhvati posednjih 17 godina tranzicije Makedonije, zato što je novim Ustavom uspostavljen novi demokratski poredak i garantuju se ljudska prava. Za Sud je problematično i objavljivanje imena "doušnika" u Službenom listu, pošto smatra da bi se tako žigosale ličnosti.

Veliki projekat Sobranja

Donošenje zakona o lustraciji smatrano je jednim od značajnijih projekata Sobranja. Makedonska skupština je formirala poseban ekspertski tim, koji je smatrao da odredbe koji je Ustavni sud ukinuo treba da ostanu deo Zakona.

Iz kabineta predsednika Sobranja Trajka Veljanovskog, nakon ukidanja odredbi zakona, saopšteno je da "on žali zbog toga što sud nije prihvatio argumente Sobranja".

Oštro je reagovala i vladajuća VMRO-DPMNE koja smatra da je odluka suda štetna za Makedoniju i da predstavlja udarac "mladoj demokratiji".

Profesor Zvonimir Jankulovski, koji je radio na Zakonu o lustraciji, nije iznenađen odlukom Ustavnog suda i postavlja pitanje "ko se u državi plaši Zakona o lustraciji".

"Očigledno da neko želi da nekoga zaštiti. Ustavni sud se sada nalazi u takvoj ulozi i ostavlja se prostor da imena saradnika, umesto da budu objavljena u Službenom listu, budu objavljena u medijima", rekao je Jankulovski dnevnom listu Utrinski vesnik.

Marijan Madzovski, koji je takođe radio na zakonu, smatra da Ustavni sud nije ograničio vremenski period Zakona o lustraciji i da se vremenski okvir proširuje na saradnike, naredbodavce i korisnike za još 10 godina dok važi zakon.

Zakon se primenjuje deset godina nakon izbora članova Komisije o lustraciji, a u zakonu nigde ne piše bivši ili sadašnji režim već se odnosi na ljude koji su kršili ljudska prava, tvrdi Madzovski.

Komisija o lustraciji uzela je izjave od 80 najviših državnih funkcionera i ni kod jednog od njih nije utvrđeno da je bio saradnik tajnih službi.