petak, 10. feb 2012. | Izaberite pismo: Ћирилица


 

Naslovna > Vesti > Region > Kreditni paket za Grčku

ponedeljak, 15. mar 2010, 14:54 -> 20:29

Kreditni paket za Grčku

Ministri finansija EU spremni da pomognu Grčkoj, ali ne direktnom otplatom duga, nego novim kreditima.

Ministri finansija Evropske unije razmatraju u Briselu mehanizme za pružanje finansijske pomoći Grčkoj.  Tvrde da nije reč o izvlačenju Grčke iz dužničke krize novcem poreskih obveznika evropske dvadesetsedmorice.

Izveštaj dopisnika iz Brisela Dušana Gajića
Novi porezi

Talas novih poreza zapljusnuo je Grčku dižući cene potrošne robe uprkos recesiji i visokoj nezaposlenosti, dok u Briselu ministri finansija EU pokušavaju da rasprave dužničku krizu svoje članice.

Vlada desnog centra povećala je osnovni porez na promet sa 19 na 21 procenata, kao deo paketa stezanja kaiša od 16 milijardi evra (22 milijarde dolara) koji je zamišljen da ove godine smanji budžetski deficit za gotovo trećinu.

Povećanje poreza podiglo je cenu goriva i većine robe u maloprodaji, kao i usluga, mada prodavci kažu da će pokušati da na najmanju moguću meru svedu posledice novog nameta na cene.

Intenzivni pregovori vode se o paketu kredita i garancija, vrednom više milijardi evra. Reč je o merama čiji je cilj da pomognu u smanjivanju troškova otplate grčkog duga i stabilizaciji evra.

Pred sastanak evrogrupe u Briselu ministri radije govore o utvrđivanju mehanizama pomoći nego o eventualnim konkretnim iznosima.

Moguće mere uključuju bilateralne zajmove Grčkoj i kreditne garancije.

Najveće zemlje evrozone, pre svega Nemačka, i dalje odbijaju da govore o otplati grčkog duga.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble pozdravio je mere štednje koje je preduzela Grčka i odbacio za danas mogućnost donošenja odluke o finansijskoj pomoći.

Prema izvorima u Evropskoj komisiji moguća je odluka o mehanizmu koordinisane pomoći bez konkretnih cifara, koji će biti aktiviran, ako to bude potrebno, odnosno zatraženo.

Mehanizam je neophodan zbog pravila evrozone koja zabranjuju direktnu otplatu duga zemlji zapaloj u probleme.

Ministri se još uvek nadaju da ovaj mehanizam neće morati da bude primenjen, odnosno da će mere štednje, koje je preduzela grčka vlada, dati rezultate.

Ipak, jasno je da je slučaj Grčke prekretnica za celu evrozonu.

Evropski komesar za ekonomiju Oli Ren najavljuje oštriju kontrolu finansijske discipline zemalja članica kako bi se izbegla trajna šteta po kredibilitet EU.

Nemački ministar Šojble pokrenuo je meru izbacivanja iz evrozone članica koje ne mogu da urede svoje finansije.Ministri svih 27 zemalja članica u utorak će raspravljati o boljoj regulativi finansijskog tržišta, pre svega, takozvanih hedž fondova čije spekulacije neke zemlje vide kao jedan od glavnih razloga za finansijske teškoće Grčke.

Angela Merkel, Nikolas Sarkozi i Jorgos Papandreu pozvali su Evropsku komisiju u petak da o tome pokrene istragu.

1
komentari broj komentara 2 | cwpošalji komentar
(utorak, 16. mar 2010, 11:09)
Student (CH) [neregistrovani] 		opošalji odgovor

Grcki problem

Svasta ti napisa!
1. Grcka nije toliko liberalna, koliko ti mozda mislis. Dosta proivodjaca su zasticeni, znaci globalizacija ne funkcijonise tako kao npr. u Svajcarskoj.
2. Predhodna vlada Grcke je prikrivala dugove i FALSIFIKOVALA statistike. Grcka je morala da preduzme neke mjere prije 2-4 godine, znaci jos prije krize, pa bi bilo manje bolno nego sto je sada.
3. Pripisivati krivicu na banke je nije sasvim korektno. Svakako, postoje spekulanti, koji bi zaradili ogroman novac, kada bi Grcka bankrotirala i neki vec sada dobro zaradjuju, sto je vise losije Grckoj. To jest ozbiljan problem, koji se treba rijesiti u buducnosti, ALI nisu banke krive za grcku krizu.
4. Nama, odnosno Vama u Srbiji, ne treba sreca, nego mudra i transparentna politika.

1
(ponedeljak, 15. mar 2010, 19:31)
glas razuma [neregistrovani] 		opošalji odgovor

kada se vlast udaljuje od naroda

Novi porezi, nove takse, novi nameti, pa zatim visi porezi, vise takse, visi nameti. To je siguran put udaljavanja drzave od naroda. Drzava postaje sve vise servis multinacionalnim kompanijama i njihovom kapitalu, narod je tu samo stavka, koja se dobro pomuze, kada ne ide kako treba. Nekada su ljudi koji nisu bili u drzavnim statistikama i evidencijama vazili za asocijalne pojave, koje ne mogu zastiti nijedno svoje pravo, jer ih nema ni u kakvim evidencijama. Bojim se da dolazi polako ali sigurno vreme kada taj problem postaje prednost. Samo oni kojih nema u evidencijama bice zasticeni od novih drzavnih blagodati i cupanja zadnje pare iz vlastitog dzepa, da bi se nekoj banci nasla sredstva da prezivi lose poslovanje svojih alavih menadzera. Uopste nije cudo sto je kriza, sto se manje kupuje i trosi, sto proizvodnje staju. Ko bre jos nesto znacajnije moze da kupi, kad ljudi jos malo pa vise ni za hranu i lekove nemaju. Kakva proizvodnja, za koga da se pravi? Da bi neka proizvodna delatnost bila isplativa, mora postojati trziste, gde ce se ta roba plasirati i neko ko moze to da kupi, a u celom svetu svakog dana je sve manje potencijalnih kupaca, a svi jure za stalno vecim rastom i u tu neku Evropu, kao da ne vide da se celom svetu sprema jad i beda. Grcka je primer da necija alavost nece stati ni pred EU. Globalizacija nije nista drugo nego nepravedna preraspodela novca iz dzepova obicnog sveta u par odabranih dzepova. Neka je nama svima sa srecom... trebace nam puno srece!

1
1