Crnogorci ne veruju institucijama

Visoki stepen korupcije i kriminala, nepoverenje građana u državne institucije i sudstvo, kao i pokušaji stalnog suzbijanja slobode medija, odlika je crnogorskog društva, ocenjeno je u objavljenom izveštaju Stejt departmenta o ljudskim pravima za prošlu godinu.

Kao najveće slabosti Crne Gore u oblasti ljudskih prava navedeni su neefikasno sudstvo i politički pritisak na taj segment države, loši uslovi u zatvorima, neosnovana hapšenja, maltretiranje osumnjičenih u istražnim zatvorima, nekažnjivost policije i nizak stepen slobode medija.

U delu izveštaja o Crnoj Gori je navedeno da je da se problemi zaštite ljudskih prava najviše odnose na stanje u zatvorima, koji su, kako je ocenjeno, ispod standarda.

Ukazano je da je u Crnoj Gori problematičan i dug pretkrivični postupak, odložena i neefikasna suđenja, široko rasprostranjena pecepcija korupcije u kriminalističkim službama i sudstvu.

Među problemima vezanim za Crnu Goru, ali i ostale balkanske zemlje, Stejt department ističe česte fizičke napade na novinare, preterane novčane kazne protov medija za klevetu, odbijanje pristupa informacijama javnosti i medijima, loš tretman i diskriminaciju velikog broja izbeglica, interno raseljenih osoba, homofobiju, diskriminaciju žena, trafiking ljudi i diskriminaciju etničkih manjina posebno Roma.

Gušenje medijskih sloboda

Ocenjuje se da uprkos ustavnoj i deklarativnoj nameri vlasti u Crnoj Gori da ostvare slobodu medija stanje u praksi se to još ne omogućava i navodi da to potvrđuju brojni napadi na novinare i brojni pokušaji gušenja slobode štampe.

Kao dobre stvari koje je Crna Gora napravila navodi se donošenje zakona u različitim oblastima, ali se ukazuje da je sada stvoriti uslove da se oni primenjuju u potpunosti.

"Ustav i zakon obezbeđuju nezavisno sudstvo, ali neki posmatrači tvrde da sudstvo nije uvek nezavisno i da zvaničnici povremeno utiču na tužioce iz ličnih razloga", piše u izveštaju.

Crna Gora je pohvaljena zbog toga što je procesuirala nekoliko slučajeva ratnih zločina tokom godine, kao i zbog činjenice da prošle godine nije bilo izveštaja o politički motivisanim pritiscima i nestancima ljudi.

U delu o korupciji ukazuje se da je ta pojava na visokom nivou u Crnoj Gori i zamera to što nijedan državni funkcioner do sada nije kažnjen zbog korupcije.

"Zvaničnici s vremena na vreme učestvuju u koruptivnim radnjama i prolaze nekažnjeno", kaže se u dokumentu i navodi da u Crnoj Gori postoji "široko rasprostranjena percepcija o korupciji u javnom sektoru, posebno u izvršnoj i sudskoj vlasti".

Konstatuje se da postoje preduslovi i institucije za suzbijanje korupcije, ali da nedostaje njihova primena i ukazuje da prošle godine nije bilo presuda, ni izveštaja o istargama korupcije na visokom nivou.