ponedeljak, 08. feb 2010, 10:35 -> 14:03
Obama poslednja nada za BiH
Rešavanje problema u BiH mogao bi da postane projekat Baraka Obame u kojem bi se pokazala sposobnost administracije da rešava međunarodne probleme. Propali pokušaj butmirskih pregovora nije obeshrabrio Vašington. Stejt departmentu neophodan uspeh na spoljnopolitičkom planu.
Bosna i Hercegovina mogla bi da postane projekt na kojem bi administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Baraka Obame pokazala svoju sposobnost da rešava komplikovane probleme na međunarodnoj političkoj sceni.
Nekoliko posljednjih događaja simbolički je, ali i u neku ruku formalno, pokazalo da Vašington sve više gleda u ovom pravcu, planirajući inicijativu koja bi nakon oktobarskih izbora mogla gurnuti BiH na evropske šine, piše "Dnevni avaz".
Upozorenja prvog američkog obaveštajca Denisa Blera da je BiH ključni izazov za stabilnost Evrope, a potom i poseta američke delegacije na čelu s uglednim senatorima Džonom Mekejnom i Džozefom Libermanom Sarajevu, pokazuju da SAD ne odustaju od povratka u BiH.
Propali pokušaj butmirskih pregovora švedskog ministra inostranih poslova Karla Bilta u koji je, na osnovu transatlantske saradnje, uvučen i Stejt department, očito nije obeshrabrio Vašington.
Pitanje trenutka
Poruke koje su Mekejn i Liberman doneli više nego jasno govore da nije više pitanje hoće li Amerika učiniti dodatne napore na rešavanju problema koje koče napredak BiH, nego kada će to učiniti i na koji način.
Obamina administracija je, ponajviše zahvaljujući njegovom potpredsedniku Džozefu Bajdenu, jasno pokazala da joj je BiH na dnevnom redu.
Odlaskom specijalnog izaslanika za Balkan Ričarda Holbruka, Sjedinjene Države ustupile su Evropskoj uniji rešavanje problema u BiH. Iako je administracija predsednika Obame pokazala veliko interesovanje za region, nisu imenovale specijalnog izaslanika.
Druga žarišta, poput Avganistana, Pakistana, Bliskog istoka i Iraka ipak su ostala prioritet u američkoj spoljnoj politici.
Međutim, rešavanje tih problema ne ide baš efikasno ni lako, kako su neki očekivali, niti je uspeh u naporima, posebno Obaminih specijalnih izaslanika Ričarda Holbruka u Avganistanu i Pakistanu i Denisa Mičela na Bliskom istoku, u celosti izvestan.
"Dnevni avaz" zaključuje da je Obaminoj administraciji, ali i Stejt departmentu koji vodi Hilari Klinton, neophodan uspeh na spoljnopolitičkom planu.
Stoga bi, BiH mogla da bude šansa Obaminoj administraciji da stekne samopouzdanje i autoritet na geopolitičkoj sceni, posebno u smislu sposobnosti "nation buildinga" - izgradnje države, što je Americi često osporavano. Dejton je američki projekt i njegova suštinska promena je, zapravo, američki zadatak.
Američka zakonodavna vlast, Kongres i Senat po pravilu idu korak ispred aktuelne administracije, na neki način pripremajući teren za izvršnu akciju. Kongres SAD (Predstavnički dom) je još prošle godine usvajanjem rezolucije o BiH u kojoj poziva na odlučnu akciju i imenovanje specijalnog izaslanika za Balkan podržao novi angažman.
Najuticajniji članovi Senata Mekejn i Liberman nakon posete Sarajevu najavili su da će razmotriti najnovije inicijative. Njihova poruka se posebno odnosi na činjenicu da BiH predstoje važni parlamentarni izbori u oktobru, od kojih oni, kako je Liberman jasno rekao, očekuju da građani biraju svoju "bolju budućnost".
Bez suštinskog dogovora pre izbora
Znajući da je američki angažman u BiH sada već izvestan, ali i da je za svaku krupniju promenu u politici Vašingtona neophodan period sazrevanja, treba očekivati da bi naredni meseci mogli biti iskorišćeni u pripremi i analizi budućih koraka, koji u isto vreme moraju biti koordinisani sa planovima Evropske unije.
To ne znači da će pregovori biti i diplomatski i "pregovarački" mrtvi ali, kako su to iz Turske nedavno poručili, "niko ozbiljan u međunarodnoj zajednici ne očekuje suštinski dogovor o ustavnim promenama pre izbora". Nakon izbora biće otvorena vrata za diplomatsku ofanzivu i brzi dogovor za napredak BiH, koja, kako je to Mekejn jasno rekao, "više ne sme gubiti vreme".
Kakva će biti priroda nove američke inicijative u ovoj teško reći, s obzirom na to da je još mnogo elemenata i ideja u igri. Mnogo će zavisiti od ishoda izbora, jer će budući dogovor zasigurno biti konglomerat stranog pritiska i dogovora domaćih lidera.
Osim konsenzusa u BiH, inicijativa će morati da se fokusira i usaglasiti stav međunarodne zajednice čija je podeljenost posljednjih godina dala prostora domaćim "političkim trgovcima" da to zloupotrebljavaju u svoju korist, blokirajući napredak države.
