Neka me obese ako je Ćosić šovinista

Igor Mandić (75) bio je jedna od glavnih zvezda upravo završenog 54. međunarodnog beogradskog sajma knjiga, koji se održao od 26. oktobra do 1. novembar, počinje zagrebački "Jutarnji list" tekst u kome je objavio razgovor sa poznatim piscem.

Reč je o prilično impresivnoj manifestaciji, navodi list. Ove godine je nastupilo više od 800 izdavača, u četiri hale, koje je obišlo 140.000 posetilaca, od toga 127.000 sa plaćenom ulaznicom.

Mandić je na sajmu, sa suprugom Slavicom, predstavio srpsko izdanje svoje "Bračne kuhinje", a promovisao je i svoju drugu memoarsku knjigu "U zadnji čas", svojevrsnu intelektualnu prozu u kojoj iznosi ličnu istoriju, ali i nikad zapisanu, neformalnu istoriju hrvatske i jugoslavenske kulture iza kulisa.

Ljubav između Beograda i Igora Mandića traje decenijama i nije je pomutio ni rat ni raspad bivše države. Ta ljubav nije slepa, nego je, pre bismo rekli, racionalna, piše list.

Mandić je, naime, među retkim hrvatskim intelektualcima koji je svestan da je te dve kulture opasno razdvajati politikom, da će se unutrašnje veze između njih uvek jasno moći registrovati i da će, na kraju, prevladati. A posebno je svestan toga da jedna drugu zapravo mogu samo potpomagati.

Večera sa Ćosićem u "zloglasnom" Klubu književnika

Na promociju Mandićeve knjige došao je i poznati srpski pisac Dobrica Ćosić. "Nismo pričali o važnim temama. Samo o ženama koje prolaze, viskiju. Njemu je umrla supruga, ali ćerka ga održava na životu", navodi Mandić.

Na pitanje novinara "Jutarnjeg lista" da li je upravo Dobrica Ćosić predstavnik nacionalne elite "koja je uzgojila mržnju i pripremila teren za rat i koja i dan danas Srbima trajno usađuje odbojnost prema Hrvatima", Mandić je burno reagovao.

"E pa nije, Dobrica Ćosić nije takav i to je ono što već godinama dokazujem ovde, u Zagrebu. Imam sve njegove knjige. Evo, doneo sam iz Beograda njegovih sedam objavljenih, memoarskih, hronološki sastavljenih knjiga pod zajedničkom egidom ‘Istorija novog doba'. Ako mi neko u tih sedam knjiga pokaže makar i jedan red koji je šovinistički, koji predstavlja govor mržnje, neka me za jaja obese na Jelačić-placu", rekao je Mandić za "Jutarnji list".

"Da se do kraja kompromitujem, moram reći da sam s piscem Dobricom Ćosićem i piscem Momom Kaporom bio i na večeri u zloglasnoj špelunki, u Klubu književnika u zloglasnoj Francuskoj 7. Momo i ja smo bili sa suprugama, a Dobrica Ćosić sa ćerkom"...

"To su, sve u svemu, sva moja druženja u nekoliko beogradskih dana. A na Sajmu knjiga, dakako, susreo sam tristo ili četristo ljudi, narukovao sam se sa medveđim šapama, znojnim dlanovima, tako da sam svako malo morao da perem ruke, da me ne dohvati i zloglasni beogradski grip, koji se kod nas pravilno kaže gripa", ironičan je Mandić.

Uzbuna zbog izjave na HRT

Veliku uzbunu u hrvatskoj javnosti Mandić je izazvao pre nekoliko nedelja nastupom u vrlo gledanoj emisiji Aleksandra Stankovića "Nedeljom u 2" na HTV-u, a najviše zbog izjave da su Hrvati i Srbi braća koju veže ne samo zajednička prošlost nego i budućnost.

"Ta emisija je i inače već dugo godina vrlo gledana u Srbiji. Srbi u stvari vole sve što dolazi iz Hrvatske, pa čak i ustaše. A osobito je bio gledan taj moj nastup kod Aleksandra Stankovića. Isprintali su mi u Beogradu masu reakcija sa Interneta. A od onih koji su bili na Sajmu knjiga, svi su me gledali kod Stankovića i to ih je, dakako, podstaklo da kupe knjigu koja nema puno veze sa svim tim o čemu se u emisiji razgovaralo".

Reakcije u Hrvatskoj malo se razlikuju. "Malo se družim, malo ljudi poznajem. Primio sam nekoliko telefonskih poziva podrške, doživio sam nešto klimanja glavom na ulici, ali većina je reakcija na Internetu, gde korisnici, među ostalim, poručuju da me treba ubiti. To je, u svakom slučaju, dobro, rekla mi je neki dan draga gospođa Dubravka, gatara, jer, kaže, to znači da me neće ubiti, niti će ubiti bilo koga, nego će se izduvati, što je u najmanju ruku korisno".

Odavno zacrtana sudbina

Mandić smatra da je odavno zacrtana sudbina da Srbija i Hrvatska uđu u Evropsku uniju, i to skupa.

"Ne znam za detalje, ali i oni hoće u Evropsku uniju, iako ne znam zašto. I ući će u nju i to zajedno sa nama, to je sudbina davno zacrtala. Dakako, ja se ne razumem u politiku, ali mislim da se ulazak Hrvatske u Uniju namerno oteže jer se čeka da za nju sazre i Srbija, da padne kao zrela kruška".

"Kad uđemo u EU, onda Evropa i SAD opet dobijaju zajedničko tržište, kakvo su imali i pre rata, pa nema veze što je država na kojem je pre počivalo to zajedničko tržište pre toga sakaćena i razjedinjena. Svi smo u istom loncu, a razdvojeni smo višom silom koja je htela podeliti upravo tržište, a ne zemlju", smatra pisac.

Mandić ne vidi veliku razliku između Hrvata i Srba. "Malo se razlikuju, osim što je Srbija ipak veća pa ima više i dobrih i loših primera. Književnost nam je ista, njihova je doduše bujnija, face su nam iste, proizvodi su nam isti. Ali premalo boravim u Beogradu da bi možda mogao uočiti neke bitne promene i razlike. I sad sam bio u radnoj poseti pa sam malo toga vidio".

Mandić ne može ni da pretpostavi koliko je knjiga prodao u Beogradu

"To niko ne zna, a teško mogu i proceniti. Dok smo imali zajedničko tržište, uvek su delovi tiraža odlazili u Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru pa i u Makedoniju. No, u socijalizmu izdavači nisu podnosili račune autorima, koji su obično bili plaćani paušalno. Nisu mi u Profilu, izdavačkoj kući s kojom odlično sarađujem, odnosno njegovoj beogradskoj podružnici, još dali izveštaj za ove dve knjige koje sam poslednje objavio u Beogradu, ‘Sebi pod kožu' i ‘U zadnji čas', ali, koliko znam, okvirno, svaka je prodana u nekoliko hiljada primeraka", navodi pisac.

"Bračna kuhinja" koju sam sastavio sa suprugom Slavicom upravo je objavljena u Beogradu pa će se tek videti koliko će se prodavati. One knjige koje sam pre toga objavio kod srpskih izdavača uglavnom su rasprodane, objašnjava Mandić.

Pomama u Beogradu

"Zapravo, istina je, za mnom u Beogradu vlada prava pomama. Ludnica. Neki dan sam na Sajmu knjiga potpisao 160 primeraka, što je za stranog pisca veliki uspeh u Beogradu, pri čemu pod navodnike možete staviti i stranca i uspeh jer to je ironija na račun nametnutih odnosa. Jedna razbijena zajednica, odnosno njeni delovi sad se međusobno moraju odnositi kao da su stranci. To je komedija zablude koja završava loše".

Sudeći po obimu i intenzitetu beogradskog sajma knjiga, stiče se utisak da se u Srbiji više čita nego u Hrvatskoj ili se, barem, proda mnogo više knjiga, konstatovao je novinar "Jutarnjeg lista".

"Tržište je u svakom slučaju veće. Sad se posebno obimno čitaju ili, ako hoćete, prodaju, domaći pisci jer ima solidne i masovne publike. Knjižare bujaju, a trenutno možda najzanimljiviji fenomen jesu - spisateljice. Ima među njima dve - tri koje prodaju doslovno na stotine hiljada knjiga".