Grupa migranata hoće da se vrati u Siriju iz Idomenija

Kako ističe doktor Alzuabi, pacijentima je neophodna zdravstvena nega.

"Imam dvoje ljudi kojima otkazuju bubrezi, njima je potrebna dijaliza. Imam dijabetičara koji je veoma loše, jednu devojčicu. Imam osobu sa rakom i trudnicu u devetom mesecu. Dakle, vrlo ozbiljni zdravstveni slučajevi koji ne mogu da ostanu ovde mesec do mesec i po", objašnjava dr Alzuabi iz Alepa.

Nije samo zdravlje njegovih pacijenata potrošeno, već i strpljenje.

"Moja odluka je da ove ljude odvedem na sigurno. Idemo sada za Atinu da probam da im rezervišem kartu, ili za Mitilini na Lezbosu. Hoću da nađem sigurno mesto za njih. Što se mene tiče, birao bih da umrem u Siriji", naglašava dr Alzuabi.

Ovo je prva grupa izbeglica koja je rešila da se vrati kući. Javljaju da su stali u Solunu dok ne sačekaju vezu za Atinu.

U ovom kampu nije dozvoljeno snimanje. Na našu molbu pacijenti su izašli da nam objasne zašto bi rizikovali povratkom u Siriju.

"Pobegao sam da ne bih umro u Siriji, ali bolje je umreti u Siriji nego ostati na onom mestu", navodi jedan pacijent.

Takođe, jedna pacijentkinja ističe da je mislila da će umreti. Tri puta je kolabirala.

"Jednom su mi davali injekciju adrenalina da srce proradi. Bolesna sam već 15 godina, srce mi je slabo i ne samo da reaguje na umor, već i na stres, a u Idomeniju ga je bilo mnogo", napominje ta pacijentkinja.

Doktor Alzuabi je britanski državljanin i ne mora da putuje sa njima, ali kaže da je osećao obavezu da isprati grupu bolesnika. Tvrdi da takva situacija odgovara samo krijumčarima. Smatra da čak i u Siriji koja je u ratu, teški pacijenti imaju bolje uslove nego u Grčkoj.