Neizvesna sudbina blokiranih migranata, problemi u Grčkoj

Do juče je u grčkom kampu na granici sa Makedonijom bilo više od hiljadu Avganistanaca. Specijalna policija, što uz nagovor, što uz upotrebu palica, ispratila ih je u autobuse kojima su vraćeni prema Atini. U kampu ih je sad tek stotinak. Od nedelje za njih nema mesta na balkanskoj ruti. Izbeglice koje su ostale plaše se da će i za njih vrata uskoro biti zatvorena.

Za šest sati svega 200-250 Sirijaca i Iračana je prošlo kroz vrata kroz koja se ulazi u Makedoniju. Iako sporo, i dalje prolaze. Najteže je onima koji ostaju u Grčkoj.

Jedan od Avganistanaca za koga je zatvorena granica pobegao je iz svoje zemlje od talibana.

Kaže, napali su ga dva puta i jednom ranili njegovu bebu. Razlog: radio je, kažu, za okupatora.

"Radio sam za američku vojsku i talibani su me optužili da sarađujem sa neprijateljem. Ja molim Evropljane da shvate da je i u našoj zemlji rat i da nas puste", apeluje migrant iz Avganistana.

Ipak, Evropa ne dozvoljava ulazak. Njega im obećavaju krijumčari.

"Čuo sam da obećavaju prevoz. Ja za njih nemam novca. Sve sam potrošio", kaže Šarif Rahimi, izbeglica iz Avganistana.

Iračani i Sirijci ne znaju da pogrešan odgovor na austrijskoj granici može da im obezbedi povratnu kartu za Grčku. Kao na primer, ako se izjasne da žele za Skandinaviju.

"Ako neka porodica pređe more, pređe toliko prepreka, i onda dođe na granicu sa Austrijom gde ih zbog pogrešnog odgovora vraćaju, neće na to pristati. Naći će način da odu do Finske", uveren je Ibrahim Mardini, izbeglica iz sirijskog grada Idliba.

U Grčkoj je već blokirano 12.000 ljudi. Ministar za migracije Joanis Mauzalas tvrdi da se svakog dana taj broj uvećava za dve hiljade. I da ne znaju šta će sa njima.