Beč, neophodne mere za zaustavljanje migrantskog talasa

Na konferenciji o Zapadnom Balkanu dogovoreno je da se putovanje duž balkanske rute dozvoli samo licima kojima je potrebna zaštita, a odluku o tome ko pripada toj grupi ostavljena je zemljama da samostalno odlučuju, navedeno je u zajedničkom zaključku, u kojem se navodi da su dogovorena i zajednička pravila za registraciju izbeglica.

Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc, koji je zajedno sa ministarkom unutrašnjih poslova Johanom Mikl-Lajtner pozvao resorne kolege iz država duž balkanske rute, naglasio je, na konferenciji za štampu, da cilj konferencije nije da se usavršava dosadašnja praksa prosleđivanja migranata u centralnu Evropu, već zaustavljanje talasa.

Kurc je istakao da niko Austriji ne može prebaciti da nije bila humana i solidarna u ovoj krizi, jer je prošle godine primila 90.000 izbeglica, a u ovoj planira da primi do 37.500.

Austrija je bila prinuđena, kako je objasnio, da preduzme nacionalne mere, i pošto joj je Zapadni Balkan partner, a to je region koji je prioritet njene spoljne politike, Beč neće da ostavi same ove zemlje, jer odluka Austrije sigurno ima posledice po države duž balkanske rute.

Zbog toga, kako je istakao, važno je zajedno se pripremati i raditi na smenjenju talasa izbeglica.

"Cilj ostaje evropsko rešenje i nijedan učesnik konferencije nije bio protiv evropske solucije, ali pored rada na njemu neophodne su regionalne i nacionalne mere", podvukao je ministar Kurc.

Ministarka Mikl-Lajtner istakla je da je konferencija sazvana da bi se napravio pritisak u cilju bržeg postizanja evropskog rešenja i ukazala da je potrebna "lančana reakcija razuma".

"Mi svi smo zainteresovani da brzo dođe do evropskog rešenja. Svi smo svesni da se Evropa nalazi pred najvećim izazovom od Drugog svetskog rata. Optimista sam da će biti evropskog rešenja, ali se postavlja pitanje kada će doći do toga", ukazala je Mikl-Lajtner.

Mikl-Lajtner je istakla da se talas migranata mora smanjiti, jer ova kriza može dovesti u pitanje opstanak EU.

"Svesni smo da, ako ne delujemo, predajemo teren nacionalistima i onda će brzo uslediti kraj zajedničke Evrope. Zato je važno da delujemo i to posebno duž balkanske rute", uverena je ona.

Austrija se, kako kaže, zalaže za evropsko rešenje, i s tim u vezi će sutra na sastanku ministara unutrašnjih poslova EU insistirati da mnoge dogovorene mere budu primenjene.

Posebnom ispitu izložena je trenutno, kako je konstatovala, Makedonija, kojoj je potrebna podrška.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović najavio je nastavak "bečkog skupa" na nivou direktora policija, uz učešće Mađarske i Grčke, u petak u Beogradu, u cilju dogovora oko daljeg delovanja.

Ministar inostranih poslova Makedonije Nikola Poposki ukazao je na tešku situaciju njegove zemlje zbog ogromnog broja izbeglica koji neprestano pristižu na makedonsku granicu.

Ministarka unutrašnjih poslova Slovenije Vesna Žnidar takođe je ukazala na potrebu zajedničkog evropskog rešenja, ali i saradnje u regionu u cilju smanjenja talasa izbeglica.

Ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Vlaho Orepić pozdravio je inicijativu koja vodi ka zajedničkom evropskom rešenju, ali je dodao da u iščekivanju te solucije, treba u regionu delovati zajedno u cilju smanjenja talasa izbeglica.

Prema njegovim rečima, treba unaprediti to zajedničko delovanje.

Orepić je kazao da Makedoniji, koja trenutno predstavlja "vrata Evrope", treba pomoći u procesu profilacije migranata.

Takođe je istakao da je važno odlučiti i kojim ljudima je potrebna zaštita, a Hrvatska smatra da je treba pružiti licima koji su dirketno ugrožena ratom.

Istovremeno je ocenio da ova nevolja izgleda ima potencijal da ujedini Evropu.