"Hrvatska vlada narušila odnose sa susedima"

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović rekla je večeras u razgovoru za Dnevnik Nove TV da je reakcija hrvatske vlade na izbegličku krizu narušila diplomatske odnose Hrvatske sa susedima, prenosi Tanjug.

"Naravno da su odnosi narušeni, o tome piše celi svet, umesto da smo iskazali solidarnost. Možemo se mi slagati ili ne slagati s politikom susednih država, ipak način na koji se to rešavalo nije bio u redu. Mislim da treba razgovarati, trebalo se dogovarati na koji način će ići taj izbeglički talas", rekla je Grabar Kitarović, a prenela Hina.

Istakla je da je nemačka kancelarka Angela Merkel nedavno pozivala izbeglice da dođu u Nemačku.

"Ovih dana je povukla ručnu kočnicu i rekla da Nemačka ne može da primi sve te ekonomske migrante. To je učinila, a da zapravo nije svesna da je, u gužvi u kojoj je bilo toliko automobila, povukavši ručnu kočnicu, napravila haos na putu i taj haos sada treba rešiti", poručila je predsednica Hrvatske.

Ona je "plan B" hrvatske vlade za izbeglice nazvala "reakcijom na 'plan A', koji nije postojao".

"Celo leto sam insistirala da se razgovara, sasvim je bilo jasno da će migranti pre ili kasnije početi da ulaze u Hrvatsku. Trebalo je napraviti odgovarajuće procene i simulacije, moralo se razgovarati sa susedima i EU o tome koliko je spremna da prihvati izbeglica, odnosno migranata, i kako će Hrvatska reagovati na to. 'Plan B' je zapravo stihija prebacivanja izbeglica u susedne zemlje", uverena je Grabar Kitarović.

Upozorila je i da nije jasno šta će se dogoditi narednih dana ako susedne zemlje zatvore granice.

"Na nama je da se organizujemo i da konačno napravimo čvrste planove, da krenemo u zaštitu svojih nacionalnih interesa i bezbednosti građana", poručila je predsednica Hrvatske.

"Čvrsto insistiram da na sednici Evropskog saveta koja će se održati u sredu u Briselu, premijer Milanović, odnosno hrvatska vlada, čvrsto istupi s nekim zahtevima", istakla je Kolinda Grabar Kitarović.

Prema njenim rečima, pre svega treba definisati koliko Evropa može da primi migranata, zatim solidarnost, ko će sve to zajedno platiti, kako će se pomoći Hrvatskoj, kako ulagati u zemlje koje su prve zemlje prihvata, kao što su Turska, Liban i Jordan, kako osigurati granicu između Turske i Grčke, koja je zapravo prva granica prihvata, i na kraju kako osigurati hrvatsku granicu, tražiti pomoć od EU da se osigura da se preko hrvatske granice ne prelazi ilegalno.