Hrvatski pravnici: Arbitražni sud treba sam da se raspusti

Profesorka Pravnog fakulteta u Rijeci s Katedre za međunarodno pravo i pravo mora Vesna Crnić-Grotić je za portal zagrebačkog Jutarnjeg lista rekla da bi najbolje bilo da se Arbitražni sud sam raspusti jer joj se, kako kaže, čini da je narušen osnovni princip suđenja, a svaka njihova presuda bila bi sumnjiva, prenosi Tanjug.

Ne može se, kaže, reći u kojem je trenutku slovenački sudija Jernej Sekolec, koji je podneo ostavku, delovao na ostale sudije i na koji način.

Crnić-Grotić, bivša zastupnica Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u postupku protiv Srbije, smatra da je situacija u kojoj su slovenački sudija i njihova službenica Ministarstva spoljnih poslova "vrlo ozbiljna", te da se arbiter našao zapravo uhvaćen u korupciji, što je dovoljan razlog za ništavnost presude.

"Budući da presude još nema, Hrvatska može da preduzme i druge korake kao što je postupak za raskid ugovora jer je teško narušen postupak arbitraže", navela je Crnić-Grotić i dodala da sve to treba raditi u saradnju sa Sudom, što je Hrvatska već uradila.

Iako, kaže, ne postoje pravila za ovu arbitražu, mogu se primenjivati druga pravila koja postoje, poput tzv. Modela pravila UN o arbitražnom postupku, gde se predviđa i prekidanje postupka.

Osim toga, pojašnjava, i načela ugovornog prava dopuštaju Hrvatskoj da pokrene postupak, a prema članku 60. Bečke konvencije, dopušta se jednostrani raskid ugovora ako se utvrdi da je druga strana teško povredila ugovor.

"Ovo je sigurno presedan i ne pamtim da se nešto slično dogodilo. Mi smo zapravo svedoci korupciji suca pa bi najjednostavnije bilo da se Sud sam raspusti i ne ulazi u nove sporove. Ja očekujem i verujem da će se to i dogoditi", rekla je Crnić-Grotić.

Ostavke slovenačkih zvaničnika u Arbitražnom sudu su za profesorku pokazatelj da su objavljeni audio-snimci verodostojni, te da je Slovenija prihvatila odgovornost.

"U samom arbitražnom sporazumu nije predviđeno jednostrano raskidanje, ali Hrvatska je oštećena strana i na državi je sada teret dokazivanja da to predstavlja teško kršenje arbitražnog sporazuma. Sudija (Sekolec) i zastupnica (Drenik) nisu delovali u svoje ime, gospođa je zastupnica vlade, prema tome, sve je jasno", smatra Crnić-Grotić.

I njen kolega, profesor s Katedre za međunarodno pravo Pravnog fakulteta u Zagrebu Davorin Lapaš smatra da bi najbolje bilo "da se arbitražni sud sam raspusti".

Na taj način bi se, kaže, sačuvala verodostojnost suda.

Lapaš smatra da celu priču treba skratiti tako što bi se Hrvatska i Slovenija okrenule nekom drugom sudu, kako bi spor rešili na kvalitetniji način.

Važno je, kaže, istaći da se u ovom slučaju ne radi o samovoljnom izlasku Hrvatske iz arbitražnog postupka jer je reč o pravnom mehanizmu koji uključuje učešće i druge ugovorne strane, a počinje notifikacijom Sloveniji u kojoj Hrvatska traži, uz obrazloženje, raskid ugovora.

Dalja procedura, prema njegovim rečima, izgleda tako da u roku od najviše tri meseca Slovenija mora da odgovori na tu notifikaciju, a može u tom roku i da uloži prigovor.

Ako se prigovor ne uloži, Hrvatska može smatrati da je ugovor raskinut.

Ukolike se prigovor uloži, onda se aktivira mehanizam koji predviđa da dve stranke treba da se okrenu nekom od sredstava mirnog rešavanja sporova.