Jeftini stanovi u Grčkoj, mit ili istina

Tržište nekretnina u Grčkoj beleži pad cena, tako da se, u Solunu na primer, mali stan može pazariti za 15-20.000 evra. Cena kvadrata varira u zavisnosti od lokacije ili regije. U selima i manjim primorskim mestima, cena kvadrata za objekte na plaži kreće se do dve hiljade evra. Što je objekat dalje od plaže, cena pada.

Vlasnik turističke agencije u Psakoudiji Argirios Kotas tvrdi da u Sitoniji ne može da se nađe smeštaj ispod 800 evra, da nema šanse za to.

"Asprovalta, Stavros, Leptokarija, Katerini – tamo je smeštaj mnogo jeftiniji. Tamo se može naći do 500-600 evra po kvadratnom metru", kaže Kotas.

Za one sa dubljim džepom pruža se šansa da lakše dođu i do državljanstva, ali pre toga obezbede boravišnu vizu.

Kupci nekretnina čija se cena kreće od 250.000 evra stiču pravo za dobijanje boravka u Grčkoj na pet godina.

Tu povlasticu mogu koristiti dok god su vlasnici nekretnine, ali put do sigurne kupovine vodi preko proverenih prodavaca ili agencija, ali i procedura.

"Prvo da vidiš onog ko ti pokazuje stan, da je pravi profesionalac. Drugo, pre nego što se proda, mora da se vidi sa pravnikom da li stan može da se proda. Treće, treba inženjer da pogleda stan, da vidu u kakvom je stanju", kaže predsednik Grčko-srpske privredne komore u Solunu Kosta Georgakos.

Generalni konzulat u Solunu upozorava da pre bilo kakve finansijske transakcije srpski državljani dobro provere sve okolnosti pod kojima se prodaje neka nekretnina.

"I gde se nalazi u smislu koja je lokalna samouprava nadležna, zato što deo tih dažbina zavisi i od lokalnih propisa", navodi generalni konzul Republike Srbije u Solunu
Siniša Pavić.

Novac treba uplatiti isključivo preko banke, ali tek kada se potpiše ugovor koji je preveden i na srpski jezik.

U Grčkoj do sada nije bilo primera kao u Beogradu da jedan stan pazari nekoliko kupaca, ali nekretnine mogu da budu precenjene ili da se iza niske cene kriju i dodatni troškovi.