Srebrenica - dve decenije posle

U Memorijalnom centru u Potočarima održana je komemoracija žrtvama zločina u Srebrenici, nakon čega su sahranjeni posmrtni ostaci žrtava. U Srebrenicu je došao veliki broj stranih zvaničnika i delegacija, među kojima je bio i srpski premijer Aleksandar Vučić, kojeg je grupa ljudi napala i kamenicom pogodila u glavu.

Srpski premijer se prethodno upisao u Knjigu žalosti, a Majke Srebrenice su mu zahvalile na dolasku i poručile da smo "svi jedan narod kojem treba mir", prenosi Tanjug.

Predsednik opštine Srebrenice Ćamil Duraković je na komemoraciji podsetio da je to bio "genocid i najveći zločin posle holokausta", da su u njemu nestale čitave porodice bosanskih muslimana, ali da se prvi put u istoriji događa da se traga za svakom pojedinačnom žrtvom, da se svakoj žrtvi vraća identitet.

Da li bi bilo bolje da smo bili agresivniji, da li bi nas svi bolje shvatili kada bi imali razloga da nas se boje, zapitao se Duraković a zatim dodao da odgovor na to uvek pronađe kad dođe u Potočare.

"Tada shvatim da smo dobro izabrali, ljubav umesto mržnje, pravdu umesto nepravde, život umesto smrti. Ostali smo svoji, jednostavni ljudi, kao što su to bili naši voljeni, ostali smo čovečni", rekao je Duraković.

Zamenik generalnog sekretara UN Jan Elijanson preneo je saosećanje i solidarnost prvog čoveka Svetske organizacije Ban Kimuna porodicama svih žrtava koje, kako je rekao, UN i međunarodna zajednica nisu uspele da zaštite.

Govoreći na komemoraciji, Elijanson je rekao da se UN ponovo obavezuju da će cela istina o tome šta se dogodilo u tom gradu ratne 95. godine biti otkrivena. Potraga, dodao je, za onim koji nisu pronađeni će biti nastavljena, a pravda će stići odgovorne.

Povodom 20. godišnjice zločina u Srebrenici iz sveta stižu poruke da žrtve neće biti zaboravljene.

Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron, koji je, kako je rekao, imao čast da predsedava tim sudom prilikom donošenja presude u žalbi protiv Radislava Krstića, poručio je da je "u Srebrenici počinjen genocid i da niko nema pravo da negira taj zločin".

Meron je, govoreći na komemoraciji, rekao da je genocid zločin protiv celog čovečanstva i da njegove posledice osećaju svi.

I glavni tužilac Tribunala u Hagu Serž Bramerc izjavio je da se u Srebrenici dogodio genocid i da je to bio rezultat namerno smišljenog plana na najvišem niovu.

Bramerc je u obraćanju naveo da je za zločine u Srebrenici Tribunal vodio i vodi postupke protiv 20 osoba, a da se "Radovan Karadžić i Ratko Mladić nalaze u tom sudu gde im se sudi za počinjeno".

Na komemoraciji se obratio i bivši predsednik SAD Bil Klinton se, koji se zahvalio srpskom premijeru Aleksandru Vučiću što je pokazao hrabrost da dođe u Potočare.

"Kao prijatelj želim da zahvalim premijeru Srbije koji je pokazao hrabrost da bude ovde. Važno je da to takođe prepoznamo", rekao je Klinton govoreći na komemoraciji.

Pozivajuće lidere zemalja prisutne u Memorijalnom centru da rade zajedno, Klinton je rekao da želi da u Srebrenici vidi i predsednika Srbije Tomislava Nikolića jer bi, kako je rekao, to označilo neki početak.

"Možda neće funkcionisati kako je zamišljeno, ali videćemo šta će se desiti. Molim vas da ne dopustite da ovaj spomenik nevinim žrtvama bude tek uspomena na jednu tragediju", rekao je Klinton i istakao da su razgovoru u Dejtonu učinili da budućnost bude bolja.

Visoki predstavnik za BiH Valentin Incko rekao je da su se u Potočarima i ove godine ljudi okupili da se sete svih nevino ubijenih, jer "ako ih zaboravimo to bi bilo kao da ih ponovo ubijamo". Poželeo je da ovo stoleće bude stoleće mira i poručio da nema loših naroda, već samo loših pojedinaca.

Član Predsedništva BiH Dragan Čović rekao je da je Srebrenica kao mesto stravičnog zločina, gde je počinjen genocid, ponizila sve nas, te da se od Srebrenice zastidela moderna civilizacija.

Obraćajući se prisutnima, predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović poručila je da čvrsto veruje u pomirenje i novi početak zasnovan na istini, prihvatanju odgovornosti i saosećanju za patnje i bol suseda i sugrađana.

Istakla je da sećanje na žrtve međunarodnu zajednicu trajno "obavezuje da Srebrenica, kao mesto najstašnijeg zločina od Drugog svetskog rada, ne bude u mislima samo 11. jula".

Predsednik Slovenije Borut Pahor poručio je, pre obraćanja na komemoraciji, da se prošlost ne može menjati, ali da zato budućnost može.

Predstavnica žrtava u Srebrenici Advija Ibrahimović izjavila je da nastradali nikad neće biti zaboravljeni i da je istina jedina brana da se takav zločin nikad ne ponovi. 

Na komemoraciji su se obratili i ministar spoljnih poslova Holandije Bert Koender, predsednik Turske Ahmet Davutoglu, specijalni izaslanik predsednika Irana Akbar Torkan, jordanska kraljica Nur, predsedavajuća parlamenta Italije Laura Boldrini i drugi.

U Potočare je došao i bošnjački član Predsedništva Bakir Izetbegović, saudijska princeza Nura, predsednik Crne Gore Filip Vujanović, i drugi.

Na komemorativnoj svečanosti obratilo se 17 govornika, a obraćanja su trajala oko sat i po vremena. Nakon komemoracije usledila je sahrana posmrtnih ostataka 136 srebreničkih žrtava identifikovanih u poslednjih godinu dana, čime je završen program obeležavanja 20 godina od zločina u Srebrenici.

O bezbednosti građana brinuli su pripadnici policije i Oružanih snaga Bosne i Hercegovine. U okolini Memmorijalnog centra Potočari građani su mahom nosili majice sa natpisima "Genocid u Srebenici", a među njima bilo je i pojedinaca u maskirnim uniformama sa bošnjačkim obeležjima, i "ratnim" bošnjačkim zastavama.

Brojne novinarske ekipe iz BiH, regiona, i evropskih država, odnosno više od 800 akreditovanih predstavnika medija, od jutros prenose događanja u Memorijalnom centru Potočari. Više od 30 reportažnih kola parkirano je još juče ispred ulaza u Centar, gde je kasno posle podne održana ceremonija prenosa tabuta iz Memorijalne sale na groblje. 

Pre dve decenije, na današnji dan, snage Vojske Republike Srpske, prevođene Ratkom Mladićem, ušle su u muslimansku enklavu Srebrenica, koja je formalno bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

U optužnicama Haškog tribunala navodi se da su pripadnici oružanih snaga pod komandom Mladića do 19. jula ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana, precizira se u haškim optunicama, mada je broj žrtava i danas tačka sporenja.

Osim Mladića, za zločin u Srebrenici pred Haškim tribunalom optužen je i ratni predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, dok je 2012. godine general Zdravko Tolimir u Hagu proglašen krivim za genocid nad Muslimanima iz Srebrenice i osuđen na kaznu doživotnog zatvora.

U izveštaju Komisije Vlade Republike Srpske za Srebrenicu iz 2004. godine navodi se da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju zaštićenu zonu u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka.

Skupština Srbije usvojila je 2010. godine Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995.godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.