Srebrenica uoči komemoracije

U Memorijalnom centru u Potačarima danas se okupio veliki broj ljudi, a pored tog zdanja istaknuta je "ratna" bošnjačka zastava, zastave Turske i one sa likom ratnog komandanta muslimana Nasera Orića, prenosi Tanjug.

U samom gradu Srebrenici, osim na zvaničim institucijama, nema nacionalnih obeležja.

Predsednik opštine Srebrenica Ćamil Duraković je, u razgovoru za RTS, rekao da je neophodno pokazati i dokazati da niko ne želi da se ponovi zločin kao što je bio onaj u Srebrenici. Ističe da taj zločin treba posmatrati sa aspekta istine, koja podleže činjenicama. 

"Treba pokazati da niti ovo Srbija više želi, niti Bosna i Hercegovina, niti bilo koji narod u svetu želi da se ovako nešto ponovo dogodi", rekao je Duraković.

Dodaje da mu je žao što se njegovi prijatelji, Srbi sa kojima živi i sarađuje, na neki način osećaju potišteno, kao da osećaju odgovornost za nešto što nisu oni počinili.

"Nisu oni odgovorni, oni su kolateralna šteta svih ovih dešavanja ovde, ali nije jednostavno da se svakodnevno vozite i prolazite pored ovog groblja. Težak je to teret i za Srbe koji žive ovde, zato što je to neko učinio u njihovo ime", rekao je Duraković i istakao da je potrebno utvrditi ko su krivci i kazniti ih.

"Mogu poslati poruku svakom normalnom čoveku, ali ne onima koji su gađali kamenjem naše posmrtne ostatke, osim da ostanu takvi kakvi jesu, da niko ne može ostati miran pred grobnim spomenicima. Da se radi o pticama verujem da svaki normalan čovek u Srbiji, našoj susednoj zemlji, ne bi ostao miran. Na nama je da sami sebi dokažemo i ubedimo se da ne želimo da se ovo više desi bilo kome", istakao je Duraković.

Komentarišući poziv premijera Srbije da zajedno, "bilo kada", posete srpska stratišta, Duraković je rekao da je spreman da ode na bilo koje stratište gde su stradale nevine žrtve, gde su izginuli civili a ne vojska.

"Nemamo primer nijednog prestavnika lokalnog naroda koji je došao i iskreno se pokajao za zločine koji su u njegove ime učinjeni", dodao je Duraković.

Predsednik opštine Srebrenica kaže da ne očekuje nikakve neprijatnosti u memorijalnom centru u Potočarima, jer tu dolaze porodice i rođaci da ukopaju posmrtne ostatke svojih najbližih.

Takvi ljudi ne mogu biti agresivni, oni dolaze da ispolje tugu, na sahrani je takva atmosfera, ne možete to shvatati kao fudbalsku utakcmicu. Do sada nismo imali ni najsitniji incident koji bi mogao da ugrozi taj događaj, rekao je Duraković.

Bezbednosne mere na najvišen nivou 

Ipak, bezbednosne mere su na najvišem nivou i svuda je primetno prisustvo pripadnika policije i Oružanih snaga Bosne i Hercegovine – u Srebrenici i Memorijalnom centru, kao i na glavnom putnom pravcu kuda su prošle organizovane grupe poput "Marš mira Žepa–Potočari" i "Mirovni biciklizam Beograd–Srebrenica".

Uočljivo je veliko interesovanja medija za komemoraciju, posebno nemačkih, turskih i onih iz država regiona.

Oni se uglavnom nalaze kod Memorijalnog centra, što im zameraju žitelji Srebrenice koji smatraju da u samom gradu i danas, 20 godina kasnije, mnogo toga podseća na rat – nedovršeni i napušteni objekti, rupe od gelera. A sve to, kažu, samo je posledica teške ekonomske situacije.

Meštanin Mirsad Huseinović smatra da je najveći problem Srebrenice to što je sve manje stanovnika, a sve više humanitarnih organizacija. Nijedna fabrika, kaže, više ne radi.

"Među ljudima nema problema, samo među političarima. Među meštanima nema problema, a oni koji su došli sa strane, misle da je ovde bolje, a ovde nam je sve slabo. Ništa ne radi", rezigniran je Huseinović uveren da u Srebrenici nema budućnosti.

Sa njim je saglasan i prezimenjak Amer istakavši da se Srebrenice svi sete samo povodom 11. jula.

Tvrdi da mržnje među meštanima, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, nema. Lično, kaže, niko ga nikada nije vređao na nacionalnoj osnovi.

"Moramo da živimo zajedno. Šta je bilo – bilo je. Ja sam bio dete kada se ovo desilo. Znam šta je bilo, ali moramo živeti dalje", veli Amer.

Zločine koji su se dogodili niko ne može više ispraviti, ali ni zaboraviti, rekla su braća Haris i Alen Đozić, koji su 11. jula 1995. u Srebrenici izgubili oca, čiji će posmrtni ostaci biti pokopani sutra.

Uprkos tome, pozivaju na pomirenje i smatraju da je prvi korak ka tome bila britanska rezolucija koju Savet bezbednosti UN nije usvojio.

Haris tvrdi da na prostoru Srebrenice još ima mnogo međunacionalnih sukoba, teško ih je, kaže, iskoreniti mada su ljudima i nacionalizam i vera postali sporedna stvar zbog siromaštva. Ipak, navode, da rešenje nije mrzeti. "Šta se desilo ne može se više vratiti, potrebno je naći rešenje za zajednički život", naglašavaju oni.

Inače, braća Alen i Haris sreli su se prvi put posle dve decenije, jer prvi toliko živi u Lincu, u Austriji.

Njihov prijatelj iz Gumenda u Austriji Haris Golubović, čiji su roditelji iz Krajine, kaže da je bio suviše mlad da bi doživeo rat, ali da je u BiH problem mržnja koja, kako tvrdi, potiče mnogo pre 90-ih.

"Ne sme se mržnjom odgovarati na mržnju. Ovde je pre 20 godina došlo do masakra, ali tako je i tokom Drugog svetskog ratu Ante Pavelić pobio Srbe. Problem je u tome da se nastavlja ta mržnja", podsetio je on.

Golubović je ukazao da "smo kao Jugoslavija bili veoma bogata zemlja, a da smo sada odvojeni svi siromašni". "Vatra se ne može gasiti benzinom već vodom, i tako mržnja ne sme da se gasi mržnjom već ljubavlju", poručio je on.

Razgovarajući sa braćom Đozić, reporteri Tanjuga naišli su i na više stranaca, među kojima i na Elenu, rodom iz Bugarske, koja živi u Velikoj Britaniji. Ona je kazala da je došla na komemoraciju u Srebrenici jer smatra da je ovaj datum, kada se dogodio zločin, važan događaj u balkanskoj i evropskoj istoriji.

Ispred Memorijalnog centra u Potočarima kasno posle podne stigao je i "Marš mira Žepa–Potočari", čiji su učesnici nosili "ratne" bošnjačke zastave, zastave Albanije, SAD, kao i zastave sa likom Orića. Reč je o tradicionalnom maršu, u kojem je ove godine učestvovalo 300 ljudi, koji su pešačili od Žepe do Potočara.

Njihovim dvodnevnim maršom, kako ističu, pokušavaju da doprinesu da se ne zaboravi "genocid" koji je počinjen u Srebrenici, koja je kao i Žepa bila zaštićena zona UN.
Takođe u Srebrenicu je stigla i kolona biciklista u organizaciji "Mirovni biciklizam Beograd–Srebrenica".

Jedan od učesnika Mirko Medenica iz Beograda kaže da se u koloni nalaze učesnici iz Italije, Ukrajine, SAD, Velike Britanije, Mađarske i Belorusije.

"Ovo je treća godina zaredom da dolazimo. Došli smo da iskažemo svoj stav. I cilj ove vožnja od tri dana kroz Srbiju je da podsetimo na ono što se ovde dešavalo, jer se naša zvanična politika, kao i ostale u regionu, trudi da se to zataška", objasnio je on dodajući da se nada da će svi krivci biti privedeni pravdi.

Povodom 20. godišnjice od teškog ratnog zločina nad muslimanskim stanovništvom koja će biti obeležena u Srebrenici prisustvovaće veliki broj stranih delegacija i zvaničnika, uključujući i premijera Srbije Aleksandra Vučića.

Glavni govornik na komemoraciji biće predsednik Slovenije Borut Pahor, a kako je najavljeno u Sarajevu, u Potočare će doći i bošnjački član Predsedništva Bakir Izetbegović, bivši predsednik SAD Bil Klinton, saudijska princeza Nura, predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, predsednik Crne Gore Filip Vujanović i mnogi drugi.

Iako je bilo najavljeno da će ići u Srebrenicu, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, iz njenog kabineta je saopšteno da neće prisustvovati sutrašnjoj komemoraciji u Potočarima.

Kao razlog se navodi njena zauzetost pregovorima o iranskom nuklearnom programu u Beču, koji su ušli u finalnu fazu.

Predsednik Organizacionog odbora i načelnik Opštine Srebrenica Ćamil Duraković rekao je ranije da su svoje učešće potvrdili i predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, zamenica generalnog sekretara UN Žan Mari Geno, ministri spoljnih poslova većine evropskih zemalja, kao i predstavnici Muzeja Holokausta iz SAD.

Pored Pahora, očekuje se da se na komemorativnoj svečnosti obrate i Klinton, predsednik Haškog suda Teodor Meron, glavni tužilac Serž Bramerc, visoki predstavnik za BiH Valentin Incko, član Predsedništva Dragan Čović i drugi.