Grčka izlazi u susret poveriocima, traži još novca

Grčka od poverilaca zauzvrat očekuje 53,5 milijardi evra kojima bi se do kraja juna 2018. godine pokrile dospele obaveze za otplatu dugova, javlja Rojters, prenosi Tanjug.

Te mere, koje uključuju povećanje poreza za brodarske kompanije i ukidanje poreskih olakšica za ostrva, treba da ispune uslove za novi sporazum sa poveriocima koji bi Grčku spasao bankrota i izlaska iz evrozone.

Vlada takođe planira da poveća porez na dodatu vrednost za restorane i hotele, da krene sa reformom penzionog sistema, kao i da odredi čvrst rok za otpočinjanje velikih privatizacija.

AP konstatuje da je grčka vlada pristala na zahteve koje je ranije odbijala da prihvati, uglavnom premeštajući razne kategorije robe i usluga u višu poresku stopu.

Rojters precizira da su među ponuđenim merama trenutno povećanje poreza na luksuz i uvođenje poreza na televizijske reklame, kao i prelazak na novi sistem kolektivnog pregovaranja krajem godine.

Grčka vlada se takođe obavezuje da do kraja oktobra objavi datume kada će raspisati tendere za privatizaciju železnice i luka u Pireju i Solunu.

Takođe će preduzeti korake u privatizaciji regionalnih aerodroma i prodaje državnih akcija u grčkom telekomu.

Pored toga, Atina nudi kresanje troškova na odbranu.

Vlada, takođe, novu penzionu reformu najavljuje već za oktobar ove godine.

Grčki predlog je stigao u Brisel, šefu Evrogrupe Jerunu Dajselblumu, skoro dva sata pre isteka roka, ranije određenog u četvrtak u ponoć.

Ako evropski partneri budu zadovoljni, paket mera grčkog premijera Aleksisa Ciprasa mogao bi da bude prihvaćen na vanrednom samitu lidera EU u nedelju.

U suprotnom, Grčkoj preti izlazak iz evrozone, navodi Rojters.

Reagovanja na grčki predlog

Francuski predsednik Fransoa Oland je najnovije predloge Atine okarakterisao kao ozbiljne i kredibilne.

I francuski ministar privrede Emanuel Makron rekao je danas da je umereno optimističan u pogledu postizanja sporazuma evrozone i Grčke, navodeći da je zvanična Atina napravila veliki napredak u najnovijim predlozima.

Istovremeno, bivši predsednik Evropske centralne banke (ECB) Žan Klod Triše smatra da bi kreditori Atine registrovali velike gubitke u slučaju potencijalnog izlaska te zemlje iz evrozone.

"Ne samo da bi Grci izgubili u slučaju 'gregzita', već bi i poverioci morali da odustanu od naplate gotovo svih svojih kredita", izjavio je Triše za nemački list Frankfurter algemajne cajtung.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble misli da su male šanse za restrukturiranje grčkog duga, koji iznosi 320 milijardi evra, odnosno 180 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Šojbleov portparol Martin Jeger rekao je da se nemački ministar protivi svakom značajnijem smanjenju grčkog duga.