Cipras traži otpis skoro trećine duga?

Samit lidera evrozone sazvan je da bi se razgovaralo o ishodu referenduma u Grčkoj, na kojem su odbacili oštre mere štednje i reforme koje zahtevaju strani poverioci u zamenu za spasavanje grčkih finansija. Osim Ciprasa, samitu će prisustvovati i novi ministar finansija Euklid Cakalotos.

Francuski premijer Manuel Vals izjavio je uoči samita da Francuska ne može da preuzme rizik da Grčka napusti evrozonu, prenosi Tanjug.

"Francuska je uverena da ne možemo da preuzmemo rizik da Grčka napusti evrozonu, potez koji bi mogao da utiče na ekonomije širom sveta", upozorio je Vals u izjavi za Francuski radio.

Vals je naveo da je "postojao osnov za dogovor sa Atinom".

"Osnova za dogovor postoji. Ne postoji tabu tema kada je u pitanju grčki dug u restrukturiranju", naveo je Vals, prenela je agencija AFP.

Oglasio se i evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Johanes Han ocenom da Grčku treba zadržati u evrogrupi.

U dnevniku austrijske državne televizije ORF, Han je poručio da će "evropski prijatelji učiniti sve kako bi Grčku zadržali u evrogrupi".

Istovremeno je poručio da je sada bitan kvalitet predloga koji će grčki premijer Aleksis Cipras predati partnerima u pregovorima.

Ocenio je da je važno da se u Grčkoj stvori klima povoljna za investicije, ukazujući da trenutno sudski sporovi traju predugo, kao i realizacija projekata, a investitorima su potrebni održivost i poverenje.

Predsednik Grčke Prokopis Pavlopulos uputio je pismo predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku, u kojem ga je obavestio o rezultatima sastanka sa liderima političkih stranaka, na kojem je usvojena zajedička deklaracija svih partija, izuzev Komunističke partije.

Glavna poruka sa sastanka, koji je održan na zahtev premijera Aleksisa Ciprasa, je da "glasanje grčkog naroda na referendumu ne daje manadat za napuštanje evrozone, već mandat za nastavak i jačanje napora za postizanje socijano pravednog i ekonomski održivog sporazuma".

U deklaraciji se navodi da će vlada preuzeti odgovornost za nastavak pregovora i da će svi politički lideri doprineti tom naporu na osnovu njihove isntitucionalne i političke uloge, navodi se u Pavlopulosovom pismu.

U međuvremenu, Evropska centralna banka zadržala je dosadašnji nivo ograničenja hitnih sredstava za grčke banke, ali je postavila strože uslove za dobijanje likvidnosti.

Na telefonskoj konferenciji održanoj u ponedeljak uveče, Upravni savet ECB saopštio je da će nastaviti da pruža pomoć, ali da je podigao kriterijume za banke koje žele da pristupe sredstvima, prenosi agencija ECB.

"Evropska centralna banka je odlučila nakon razmatranja predloga centralne banke Grčke, da izdvajanja iz Hitnog fonda za očuvanje likvidnosti (ELA) za grčke banke zadrži na nivou utvrđenom 26. juna 2015. godine", navodi se saopštenju tog kreditora sa sedištem u Frankfurtu.

Istovremeno, centralna banka evrozone je ukazala da sredstva iz fonda ELA mogu da se dobiju samo uz dovoljno kolaterala, vršeći tako dodatni pritisak na prezaduženu zemlju.

"Finansijska situacija u Grčkoj ima posledice po grčke banke, jer se kolaterali koje daju u okviru programa ELA u velikoj meri oslanjaju na državne aktive", navodi se u saopštenju ECB-a.

"U tom kontekstu, Upravni savet ECB odlučio je da smanji vrednost kolaterala koji centralna banka Grčke prihvata u okviru programa ELA", dodaje se u saopštenju, što je potez koji će, kako ocenjuje francuska agencija, otežati u budućnosti pristup sredstvima iz fonda ELA.

Nemački list Velt piše da je zvanična Atina navodno tražila podizanje granice ELA za šest milijardi evra, ali da je ECB zadržala hitnu pomoć na oko 89 milijardi evra.

Grčki premijer Aleksis Cipras je sinoć razgovarao telefonom sa guvernerom ECB Mariom Dragijem pozivajući na ukidanje kontrole kapitala i obezbeđivanje hitne pomoći za likvidnost, javile su agencije.

Cipras je razgovarao sa Dragijem o bankarskoj likvidnosti i naglasio da postoji neodložna potreba da se ukine kontrola kapitala i obezbedi hitna pomoć za likvidnost, javila je grčka agencija ANA.

Zbog ogromne potražnje i masovnog podizanja gotovine banke su zatvorene duže od nedelju dana, pošto je vlada uvela kontrolu kapitala želeći da spreči kolaps bankarskog sistema, podseća Rojters.