Cipras: Grci treba da kažu "ne" kreditorima, a ne Evropi

Aleksis Cipras je, u televizijskom obraćanju naciji poslednjeg dana kampanje uoči referenduma zakazanog za nedelju, rekao da analiza Međunarodnog monetarnog fonda, prema kojoj je grčki dug neizdrživ, opravdava odluku njegove vlade da odbije paket pomoći stranih kreditora koji ne uključuje otpis duga, prenosi Tanjug.

"Juče se dogodilo nešto što ima veliki politički značaj. MMF je objavio izveštaj o grčkoj ekonomiji koji predstavlja veliku pobedu grčke vlade pošto potvrđuje ono što je očigledno – da je grčki dug neizdrživ", istakao je Cipras, prenosi Rojters.

Zatražio je da dug njegove zemlje bude smanjen za 30 odsto i da joj bude odobren grejs period od 20 godina, navodi AFP.

Cipras je ponovio poziv Grcima da glasaju protiv predloga stranih poverilaca, da kažu "ne" ucenama i ultimatumima i da mirno odluče o svojoj budućnosti.

Među Grcima vlada duboka podeljenost, a polemike su sve žučnije. Direktorka Unije grčkih banaka i grčke Narodne banke Luka Kaceli rekla je da banke imaju dovoljno likvidnosti do ponovnog otvaranja u utorak, 7. jula. Međutim, u Privrednoj komori Grčke ističu da sanja svako ko misli da će banke u zemlji uskoro biti otvorene.

Dok protivnici mera štednje kažu da žele da okončaju poniženje koje im se nameće, zagovornici ističu da će referendum odlučiti o evropskoj budućnosti zemlje.

Gotovo polovina nacije, koja je od ulaska u Evropsku zajednicu 1981. bila glasan zagovornik evrointegracija - sada je evroskeptična i odbacuje uslove kreditora. Ipak, zbog zatvorenih banaka i ograničenog podizanja gotovine, raste broj zagovornika grčkog "da".

Ne može se sa sigurnošću reći kakav će biti ishod referenduma, s obzirom na to da različite ankete pokazuju različite rezultate.

Tako, na primer, anketa provladinog lista Avgi pokazuje da blagu prednost, od tek 0,5 odsto, imaju protivnici predloga međunarodnih kreditora za finansijski spas Grčke.

Prema toj anketi, 43 odsto Grka će na referendumu u nedelju glasati za "ne", odnosno protiv predloga kreditora. "Da" će zaokružiti 42,5 odsto građana, dok je devet odsto i dalje neodlučno, prenosi Rojters.

Anketa lista To Etnos pokazuje da se broj onih koji će zaokružiti "da" i "ne" razlikuje za samo jedan procenat, ali u korist odgovora "da". Istaknuto je i da velika većina, od čak 74 odsto, želi da Grčka ostane u evrozoni, prema 15 odsto onih koji se zalažu za ponovno uvođenje nacionalne valute drahme.

Prema anketi atinskog instituta za istraživanje javnog mnjenja ALCO, onih koji bi rekli "da" ima 44,8 odsto u odnosu na 43,4 odsto protivnika predloga poverilaca, dok je 11,8 odsto neodlučnih.

Junker: "Ne" ruši izglede za izlazak iz krize

Ranije je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker upozorio da bi se, ako Grci u nedelju izglasaju "ne" programu koji Atini nude poverioci, "osetno urušili" položaj i izgledi Grčke za izlazak iz teške finansijske i socijalne krize, prenosi Beta.

Junker je istakao da bi i u slučaju da Grci prihvate program Evropske komisije, Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), poverioci i vlada u Atini "bili suočeni s takođe teškim pregovorima".

Evropski partneri upozoravaju da će pobeda onih koji zaokruže "ne", oslabiti Atinu u pregovorima sa poveriocima.

''Nismo ponudili nove predloge Grčkoj, koja ide rizičnim putem. Sugestija grčkih vlasti da građani kažu 'ne' kreditorima je zaluđivanje naroda", rekao je predsednik Evrogrupe Jerun Dijselblum.

Za mnoge u EU veoma je iznenađujuće saopštenje MMF-a da je nužno otpisati 30 odsto grčkog duga i spremiti program podrške od 52 milijarde evra u iduće tri godine, jer inače privredni oporavak Grčke postaje potpuno neodrživ, što je ocenjeno kao udarac stavovima ministara finansija evrozone i naročito nemačkog ministra Volfganga Šojblea.

Naročito se Šojble protivi otpisivanju i produžetku rokova za grčki dug i smatra da je bolje da Grčka izađe iz evrozone.

Mnogi komentatori i analitičari tvrde da u političkim krugovima i prestonicama više članica EU računa s tim da će Grci na referendumu glasati "za" program poverilaca i time izazvati ostavku grčke vlade Aleksisa Ciprasa i pregovore s budućom, verovatno "tehničkom vladom" sastavljenom od opozicije.

Ima, međutim, očekivanja i da bi "ne" ponudi EU, ECB-a i MMF-a izazvalo veliku krizu grčkih banaka, jako pogoršalo ekonomsku i socijalnu krizu, kao i ogroman pritisak opozicije i vidno podeljene grčke javnosti na Ciprasovu vladu i konačno njen pad.

U političkim snagama i vladama Evropske unije jeste preovladala ocena da bi s Grčkom trebalo nastaviti pregovore kakav god bio ishod referenduma i većina smatra da bi grčki izlazak iz zone evra imao loše posledice po celu EU.

Čelnici više država EU, poput francuskog predsednika Fransoa Olanda, tražili su da se ipak održe novi pregovori s Atinom i u poslednji čas pokuša nagodba, što je konačno naišlo na odbijanje nemačke kancelarke Angele Merkel i većine ministara finansija evrozone.

Ima i vlada u EU i uticajnih ministara, poput nemačkog ministra finansija Šojblea i još nekih nemačkih političara na vlasti, koji misle da bi "uređenim i nadziranim" povlačenjem Grčke iz evrozone, ekonomije i finansije država zone evra postale jače i stabilnije.

To, međutim, nije mišljenje i nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je predočila da će se ponovo pregovarati s Atinom, ali tek posle referenduma.

Ekonomska previranja u Grčkoj pažljivo se prate u drugim prezaduženim zemljama evrozone, čije su vlade uvele oštre mere štednje.

Havijer Diaz Himenez, analitičar iz Španije, kaže da se to pre svega odnosi na Španiju, Porugaliju, Italiju, Belgiju. Ako Grci restrukturiraju dug, te zemlje će, ističe Himenez, tražiti isto.