Grčka finansijska drama, čekajući referendum

Britanski list objavljuje pismo od dve strane u kojem je Aleksis Cipras naveo da će Atina prihvatiti sve predloge za reformu sistema PDV-a, ali je zahtevao da ostane na snazi poseban popust od 30 odsto za teritoriju ostrva.

Grčki premijer traži i da pomeranje granice za odlazak u penziju na 67 godina počne da se primenjuje tek od oktobra 2022, a ne odmah, kako to zahtevaju kreditori.

Traži i da specijalni "zajam solidarnosti" za siromašne penzionere bude produžen do 2019. godine, što je duži period od onog koji traže kreditori.

Pismo je poslato u Međunarodni monetarni fond, Evropsku komisiju i Evropsku centralnu banku, moglo bi da posluži kao osnova za dobijanje novog paketa pomoći u narednom periodu.

"Grčka je spremna da prihvati sporazum ponuđen na najvišem nivou, ukoliko budu uključeni gorepomenuti amandmani, dodaci i razjašnjenja", napisao je Cipras.

Gardijan navodi da je grčka vlada, u međuvremenu, odbacila tvrdnje pojedinih medija da su "u potpunosti prihvaćeni zahtevi kreditora". I dalje postoji niz amandmana na predloge iz Brisela, navodi Atina, prenosi Tanjug.

"Naš novi predlog je pokušaj da se dođe do dogovora koji je dobar za sve strane i koji se ne bi bazirao samo na ekonomskom rastu, već na tome što bi teret duga učinio održivim", navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, nekoliko mera koje institucije predlažu ne bi bile odmah primenjene, već bi bile uvođene u fazama, kako bi "vlasti u Grčkoj mogle da pronađu ekvivalentne mere koje bi ih zamenile".

Očekuje se da se Cipras obrati naciji.

Na vest o Ciprasovom "uzmicanju" porasli su indeksi na evropskim berzama, prenosi britanski list.

Ministri finansija evrozone sastali su se danas, kako bi raspravljali o novom predlogu iz Atine.

Gardijan prenosi američki Volstrit džornal, koji navodi da postoje "sada neke spekulacije da bi mogao da bude otkazan referendum", koji je predviđen za nedelju, 5. jul. Šef Saveta Evrope Torbjorn Jagland rekao je za AP da taj referendum ne ispunjava međunarodne standarde, jer je trebalo da bude najavljen najmanje dve nedelje uoči održavanja.

Merkelova: Nema pregovora pre referenduma

Nemačka kancelarka Angela Merkel poručuje da neće biti pregovora o novom sporazumu sa Grčkom pre referenduma koji je predviđen za nedelju, javlja Gardijan, prenosi Tanjug.

Kao što Grci imaju pravo da održe referendum, kaže Merekelova, tako i ostalih 18 država članica evrozone imaju pravo da reaguju i da imaju svoje mišljenje.

U obraćanju nemačkom parlamentu Merkelova je naglasila da su vrata za razgovore bila i jesu otvorena, iako Grčka nije ispunila svoje obaveze i iako je istekao rok drugog dužničkog programa, a samim tim i predlozi Evrogrupe.

Oglasio se i nemački ministar finansija Volfgang Šojble, koji je poručio da novi predlozi Grčke nisu osnova za razgovore o ozbiljnim merama.

"Zbog toga Grčka mora prvo da razjasni svoj stav o tome šta zaista želi, a zatim o tome treba da se razgovara, i to u težim okolnostima", rekao je Šojble na konferenciji za novinare u Berlinu, prenosi Beta.

Naglasio je da se u slučaju Grčke nikako ne možemo vezivati za "status kvo ante" (prethodno stanje), jer su se uslovi potpuno promenili".

Nemački ministar je istakao da je situacija drugačija nego pre nekoliko dana i objasnio da o novoj pomoći mora da se postigne dogovor kroz Evropski mehanizam za stabilizaciju (ESM) kako bi se namirile finansijske potrebe Grčke.

"Nalazimo se u vrlo teškoj situaciji, ali isključivo zbog ponašanja grčkih zvaničnika, koje je svim neshvatljivo", rekao je Šojble.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker poručuje da je "u stalnoj vezi s vladom u Atini", ali je odbio da kaže da li danas obelodanjeni predlog Aleksisa Ciprasa može dovesti do preokreta u grčkoj krizi.

Da treba pregovarati, smatra francuski ministar finansija Mišel Sapen. Kaže da izuzev Nemačke, nema nijedne zemlje koja želi da dočeka nedelju (referendum) bez sedanja za pregovarački sto s Grčkom. 

Grčka podeljena pred referendum

Ukoliko Cipras, ipak, ne odustane od referenduma, većina Grka glasala bi protiv uslova stranih kreditora u predloženom sporazumu za spasavanje Grčke.

Međutim, prednost u korist opcije "ne" znatno je sužena pošto su grčke banke zatvorile svoja vrata ove sedmice, pokazuju rezultati danas objavljene ankete, prenosi Tanjug.

Anketa objavljena u levičarskom listu Efimerida ton sintakto (Novine za novinare) pokazala je da je 54 za "ne" na referendumu u odnosu na 33 odsto onih koji će zaokružiti "da".

Međutim, rezultati pregleda izjašnjavanja ispitanika pre i posle odluke o zatvaranju grčkih banka i nametanju kontrole kapitala (limitiranje podizanja gotovine na 60 evra), pokazuju da je sve manje razlike u stavovima.

Pre odluke o zatvaranju banaka, ispitanici su u 57 odsto slučajeva bili protiv ponude stranih kreditora, a 30 odsto je bilo za, dok je anketa posle objavljivanja odluke o bankama pokazala da je pala podrška na 46 odsto onih koji se protive "jarmu EU" u odnosu 37 odsto oni koji se slažu sa odlukama evropske trojke.

Istraživanje sprovedeno od 28. do 30. juna, pokazalo je da je najjača podrška za "ne" među glasačima vladajuće levičarske Sirize, krajnje desničarske partije "Zlatna zora" i komunista, dok su pristalice Nove demokratije, proevropske centrističke To potami i partije levog centra PASOK bili za podršku zahteva stranih kreditora.

Anketa Instituta ProRata pokazuje da 86 odsto ispitanika planira da glasa na referendumu u nedelju, 5. jula, dok je 38 odsto bilo protiv održavanja referenduma, prenela je agencija Rojters.