Grčka u "sobi za mučenje" EU i MMF-a

Zalog ove moguće grčke tragedije, ako ne dođe do raspleta u poslednjem činu, takođe je političko-ideološki, budući da se naročito desne političke snage i vlade u EU boje "populističke zaraze" koja bi se mogla proširiti drugde u EU i već se, kažu, vidi u rezultatima izbora u Španiji gde su veliki uspeh ostvarile Ciprasovoj Sirizi srodne snage, piše Beta.

Amerikanci i, pored ostalih, nemačka kancelarka Angela Merkel, smatraju da je to i geostrategijsko pitanje, jer zapadne prestonice prepoznaju znakove da bi Atina, u slučaju da je odbace partneri u EU, mogla da se okrene Rusiji, uz verovatnoću da bi Siriza i tada zadržala vlast.

Jer bi, uz sve neminovne ogromne nedaće, imala podršku na EU i MMF kivnih grčkih birača... a ne isključuju i da Cipras "u kockanju" ne bi popustio čak i po cenu da izgubi vlast ili sazove referendum s pitanjem "Hoćete li ponovo diktaturu EU i MMF-a ili ne?"

Nemački list Bild je objavio tajni papir vlade u Berlinu u kojem se daju smernice za slučaj da dođe do "udesa" izlaska Atine iz evrozone, a ključni korak bi bio blokada, nadzor nad prometom kapitala s Grčkom.

Ulje na vatru je dosuo i MMF, koji se povukao iz tehničkog dela pregovora s Atinom, s obrazloženjem da su za nastavak pomoći Grčkoj teške reforme nužne, a razlike nepremostive, uz zamerke naročito na odbijanje Ciprasove vlade da ponovo skreše penzije, podigne rok penzionisanja na 67 godina i smanji direktne poreze, ali poveća PDV na hranu i lekove i sprovede liberalizaciju tržišta radne snage...

Ali je time povećana pukotina između MMF-a i Evropske komisije, koja svim silama nastoji da se ipak dođe do nagodbe i Grčka dobije 7,2 milijarde evra pomoći da bi platila rate dugova koji dospevaju 30. juna, uključujući 1,6 milijardi evra MMF-u.

Štaviše, uz velike kritike na račun Ciprasa, većina članica EU ne želi bankrot Grčke i pravi ekonomsko-berzanski "ruski rulet", kako je napisao francuski list Liberasion, jer bi to uz potres evrozone značilo takođe da će poreski obveznici tih zemalja platiti grčke dugove – za Nemce je to 80 milijardi evra, z Francuze 67 milijardi evra, za Italijane 37 milijardi evra...

Direktor nemačke centralne banke Jens Vajdman izjavio je da se svakim danom približava bankrot Grčke i da će svakako imati posledica po celu evrozonu, ali da to više ne može ozbiljnije uzdrmati jedinstvenu valutu EU, jer sad postoje čvrsti odbrambeni mehanizmi, a bruto domaći proizvod Grčke predstavlja samo dva odsto BDP-a cele evrozone.

Ali američki poslovni krugovi, a i sam predsednik Barak Obama, izrazili su veliku zabrinutost zbog pretnje da Grčka napusti evrozonu i naglasili da bi to unelo ozbiljne poremećaje u svetsku privredu i berze.

U suštini niko ne zna šta bi se tačno dogodilo i neki analitičari podsećaju na to da je reagovanje berzi po prirodi nepredvidivo i podsećaju da su američke vlasti 2008. godine uveravale svetske partnere da bankrot velike američke banke Leman braders neće imati nikakvih posledica, jer ta banka ne može da uzdrma ceo bankarski sistem.

A svet je bio svedok da je krah Leman bradersa izazvao veliku svetsku krizu.

Junkerova gruba šala s guranjem Ciprasa u "sobu za mučenje" jeste verno odslikala i dalje velike razlike između zahteva vlade u Atini, koja traži da se podrška poverilaca izvlačenju Grčke iz krize zasnuje na ekonomskom oporavku, podnošljivoj otplati duga i odbrani socijalnog položaja stanovništva u zemlji.

S druge strane, zahtevi EU i, posebno, MMF-a su da se dalje skrešu državni, budžetski troškovi, proda državna imovina, iako su i glavni ekonomisti MMF-a priznali da je petogodišnje "stezanje kaiša" bio prejak lek koji je ubio proizvodnju, pojačao nezaposlenost i siromaštvo, a grčki bruto domaći proizvod je doživeo pad od 25 odsto.

Za vladu u Atini je zahtev poverilaca za dalje osetno smanjivanje penzija, povećanje cene električne struje i, pored ostalog, povećanje PDV-a na hranu i osnovne potrepštine, "crvena linija" preko koje neće da pređe jer bi, kako je rekao Cipras, to značilo dalje "stezanje kaiša" i dalje guranje zemlje u ionako tešku ekonomsku krizu, nezaposlenost, dalje naglo osiromašenje stanovništva.

S obećanjem i rešenošću da od EU i MMF nametnuto drastično "stezanje kaiša" obustavi, i prihvati samo štednju koja će obnoviti ekonomski rast, konkurentnost grčke privrede i zapošljavanje, Ciprasova stranka Siriza je pre četiri meseca i došla na vlast i zato on kaže da "neće izneveriti narod".

Vođa Sirize je to rekao italijanskom listu Korijere dela sera i podvukao da bi "propast Grčke bio i početak kraja evrozone".

Jer, kako je primetio, "ako evropsko vođstvo nije u stanju da reši probleme Grčke, koja predstavlja dva odsto njene ekonomije, kako bi tržišta reagovala na daleko moćnije članice EU poput Španije ili Italije, čiji je javni dug dve hiljade milijardi evra?"

Ali to je odmah izazvalo ljutiti odgovor italijanskog ministra ekonomije Karla Padoana, koji je uzvratio da je takvo poređenje neosnovano zato što je Italija pokrenula strukturne reforme, ostvaruje privredni rast i smanjuje dug od 132 odsto BDP-a, dok je Italija pozajmila 37 milijardi evra Grčkoj, čiji je dug 180 odsto BDP-a.

Stavovi vlade u Atini izazivaju negodovanje i drugih, naročito malih članica EU, koje kažu da su siromašnije od Grčke, i same su prošle ili sprovode teške strukturne reforme i "stezanje kaiša", a na sebe su morale da preuzmu milijarde grčkih dugova.

To je slučaj sa Slovačkom, koja je predočila da vodi "budžetski odgovornu politiku", pa je jedva na kraju pristala da u cilju pomoći dugovima pogođenih zemalja u Evropski fond za finansijsku stabilnost uplati 4,4 milijarde evra.

Slovenija je čak zatražila da se za Grčku utvrdi rezervni plan za izlazak iz evrozone.

Grčki ministar finansija Janis Varufakis je Slovencima zamerio da "nemaju dostojanstva" i da je to "duboko antievropski stav".

Slovenački ministar finansija Dušan Mramor uzvratio je da grčki dug Sloveniji predstavlja srazmerno u EU najveći "teg" od 2,7 odsto BDP-a i ukazao na to da Atina razgovara jedino s velikim članicama EU, a male ne pita ni za šta.