Grčka će tražiti nastavak finansijske pomoći

Grčka je u ponedeljak uveče odbacila plan o produženju postojećeg zajma od 240 milijardi dolara, opisavši to kao "apsurd", prenosi Beta. 

Grčka će najverovatnije ostati bez novca, ako ne postigne sporazum sa kreditorima pre kraja februara, kada ističe sadašnji program pomoći. Njoj je do kraja marta da bi opstala potrebno 4,3 milijarde evra.

"Trebalo bi da produžimo kreditni program za nekoliko meseci kako bi imali dovoljno stabilnosti da možemo da pregovaramo o novom sporazumu između Grčke i Evrope", rekao je grčki ministar finansija Janis Varufakis za nemački javni servis ZDF.

Portparol grčke vlade Gabrijel Sakelaridis potvrdio je da to znači da će Varufakis tražiti produžetak od šest meseci. 

"Hajde da sačekamo da ministar finansija Varufakis danas prosledi zahtev za produžetak ugovora o zajmu. Uz sve što radimo da bismo našli zajedničko tle, želimo da verujemo da smo na dobrom putu.

Dolazimo za sto da bismo pronašli rešenje", rekao je Sakelaridis za grčku televiziju Antena.

Sakelaridis je, međutim, rekao da se Grčka neće vraćati pitanjima za koja smatra da se o njima ne može pregovarati.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble odbacio je grčki predlog, rekavši sinoć za ZDF da se ne radi se o produžetku kreditnog programa, već o tome da li će ovaj ugovor o pomoći biti ispunjen ili ne.

Grčke akcije na atinskoj berzi skočile su danas za tri odsto, pošto se pojavila vest o podnošenju zahteva za produžetak zajma. 

Istovremeno, Evropska centralna banka (ECB) imaće kasnije danas sastanak kako bi odlučila da li će da nastavi da obezbeđuje vanredno finansiranje za grčke problematične banke.

Nemačka je saopštila da će izvršiti pritisak na ECB da ne odobri bilo kakvo ekstra vanredno finansiranje Grčkoj, u sklopu koraka da se Atina ubedi da pristane na produžetak ugovora o međunarodnoj pomoći.

Evrozona je dala Grčkoj rok do petka da odluči želi li da nastavi sa sadašnjim programom pomoći.

Grčka, s druge strane, želi da zameni postojeći zajam novim, koji bi joj, kako je navela, dao vremena da pronađe trajno rešenje za svoju dužničku krizu.

Grčki premijer Aleksis Cipras juče je pozvao da u petak, istog dana kada ističe rok EU toj zemlji, u parlamentu bude održano glasanje o tome da li da zemlja odustane od mera štednje. 

"Nećemo podleći psihološkim ucenama. Nismo u žurbi i nećemo kompromis", rekao je Cipras u parlamentu.

Američka investiciona banka Džej-pi Morgan iznela je za vikend tvrdnju da se svake sedmice iz grčkih banaka povuku depoziti u vrednosti od dve milijarde evra, i procenila, da će, ako to nastavi da bude trend, Grčka za 14 sedmica ostati bez gotovine.

Džej-pi Morgan je svoje predviđanje bazirao na računici da je u grčkim bankama ostalo maksimum 108 milijardi evra. 

Predsednik Evrogrupe Jeren Dijselblem upozorio je u ponedeljak uveče da je ostalo svega nekoliko dana za razgovore sa Grčkom, istakavši da nije na toj zemlji da odlučuje da li hoće još zajma ili ne.

Grčka je predložila novi program pomoći koji bi uključio zajam koji bi omogućio zemlji da funkcioniše još šest meseci, i pomogao joj da otplati sedam milijardi evra dospelih obveznica.

Drugi deo plana podrazumeva refinansiranje duga zemlje. Deo toga mogao bi biti, ocenjuje Bi-Bi-Si, kroz "BDP obveznice" - obveznice čija kamatna stopa je povezana sa ekonomskim rastom.

Grčka takođe želi da vidi smanjenje projektovanog primarnog suficita - suficit koji vlada mora da stekne - sa tri na 1,49 odsto BDP-a.

Dva istraživanja javnog mnjenja, objavljena prošle nedelje, pokazala su da 79 odsto Grka podržava politiku Vlade, dok 74 odsto veruje da će se njena strategija pregovaranja pokazati uspešnom.

Grčka je sprovela velike mere štednje u sklopu paketa pomoći od 240 milijardi evra koji je dogovoren 2010. sa "trojkom", odnosno kreditorima iz Evropske centralne banke, Evropske komisije i Međunarodnog monetarnog fonda.

Ta zemlja ima na raspolaganju još 1,8 milijardi evra iz tog paketa, ukoliko ispuni uslove "trojke".

Prosečna mesečna plata u Grčkoj je 600 evra, nezaposlenost je 25 odsto, dok je nezaposlenost mladih skoro 50 odsto, a ekonomija je od početka krize u evrozoni doživela pad od 25 odsto.