EU strahuje od haosa posle izbora u Grčkoj

Brisel, ipak, podvlači da ne može biti govora o obustavi programa "stezanja kaiša" i otpisivanju oko 150 milijardi grčkih dugova, što traži verovatni pobednik izbora, grčka levičarska stranka Siriza, javlja Beta.

Grčka predstavlja dva odsto celokupnog bruto domaćeg proizvoda članica zone evra, a EU je posle krize 2008. stvorila finansijske fondove i mehanizme koji jemče da više ne može biti neke veće krize jedinstvene evropske valute.

Ipak je jasno da bi domino efekat dolaska levice na vlast u Grčkoj učvrstio ionako vidljiva očekivanja u političkim krugovima drugih zemalja iz zone evra da bi mogli da se preispitaju temelji na kojima počiva stabilnost zajedničke evropske valute.

To znači da se uz strogu budžetsku disciplinu, smanjivanje dugova i strukturne reforme u cilju postizanja ekonomske konkurentnosti, uporedo pokrenu velike, takođe javne investicije i mere podsticaja privrednog rasta i zapošljavanja.

Zato se u Briselu naglašava spremnost da se sa svakom budućom grčkom vladom pregovara o olakšicama za štednju i reforme da bi Atina mogla računati na nove desetine milijardi evra pomoći EU i Međunarodnog monetarnog fonda.

Evropski komesar za ekonomiju Pjer Moskovisi je stavove EU sažeo u poruci da "demokratija nalaže da se ispoštuje izbor grčkih građana", i navodi da Grci moraju poštovati pakt koji su sklopili sa EU i MMF-om da bi i dalje dobijali finansijsku podršku, bez koje bi svaka grčka vlada vrlo ubrzo morala da se suoči s državnim bankrotom.

Grčkoj je potrebno sedam i po milijardi evra već do kraja marta da plati dospele dugove, a do kraja godine ravno dvadeset milijardi evra u situaciji kad je državna blagajna prazna.

Mediji i analitičari u zemljama EU saglasni su da niko ne želi izlazak Grčke iz evra.

Tome nije sklona ni Nemačka koja je kao imperativ za izvlačenje iz krize južnih članica postavila dalje kresanje budžetskog deficita, dugova, strukturne reforme u cilju jačanja konkurentnosti.

A i Siriza naglašava da Grčka treba da ostane u zoni evra, ali traži otpisivanje i reprogramiranje dugova i njihovu otplatu tek kad privreda stane na noge i počne rast.

Levičarske stranke u Evropi, ali i mnogi narodni slojevi, u programu Sirize prepoznaju i svoja htenja, sumnje i nezadovoljstvo "diktatom Brisela i Nemačke".

Siriza u važnom delu svog programa vlasti naglašava rešenost da pokrene proizvodnju i zapošljavanje, vrati socijalne olakšice najsiromašnijim slojevima, krene u temeljit obračun s korupcijom u državi i tradicionalnim političkim partijama i učini sve da naročito bogati plaćaju porez.

Briselski centar za evropska pitanja Brojgel smatra da će, ako Siriza uopšte uspe da formira vladu, biti veoma teško da nađe nagodbu sa EU i MMF-om, ali podvlači da obe strane i te kako imaju interesa da se nagode.

Vođa Sirize Aleksis Cipras izjavio je londonskom listu Fajnenšel tajms da "Grčka može uravnotežiti svoje državne račune a da ne ubije demokratiju" i naglasio: "Imamo obavezu da otvoreno, pošteno i na ravnoj nozi pregovaramo s našim evropskim partnerima".

Direktorka MMF-a Kristin Lagard poručila je da su "dugovi ugovorna obaveza" i da bi obustava otplate ili promena stavki takvog ugovora imala "neminovne posledice".

Francuski list Mond upozorava da bi obustava od EU i MMF-a nametnutog drastičnog "stezanja kaiša", što je izborni program Sirize, značio potpuni raskid s politikom zone evra i EU.

Mond podvlači da bi "izlazak Grčke imao veliku cenu za zonu evra" jer bi uzdrmao strukture na kojima počiva evro i uneo strah među investitore i naročito poverioce grčkog duga, a to su vodeće države evrozone.

Nemačka kancelarka Angela Merkel jasno je poručila da želi da "Grčka i dalje bude deo evropske priče", uz opasku da "dobro poznaje teškoće s kojima je Grčka sučeljena, ali da je nužno imati na umu "temelje naše solidarnosti".