Hrvatski izborni "foto-finiš", pobedila Kolinda Grabar Kitarović

23.10 - Kolinda Grabar Kitarović je pobedila u 14 hrvatskih županija, a Ivo Josipović u sedam.

22.00 - Kolinda Grabar Kitarović vodi sa oko 30.000 glasova, obrađeno je 96,5 odsto glasova, prenosi HRT.

21.50 - Ivo Josipović izjavio je večeras da je posle drugog kruga izbora sve gotovo i da je njegova protivkandidatkinja iz HDZ-a Kolinda Grabar Kitarović pobedila. 

21.30 - Kandidatkinja HDZ-a povećava prednost. Kolinda Grabar Kitarović trenutno ima 50,87 odsto glasova, a Ivo Josipović 49,13. 

21.15 - Kolinda Grabar Kitarović u inostranstvu osvojila 87,58 odsto glasova, a Ivo Josipović 12,42.

21.10 - Manje od pola odsto razlika među kandidatima u korist Kolinde Grabar Kitarović. 

20.20 - Do sada je obrađeno 42,44 odsto glasova: Josipović 51,45 odsto,  Grabar Kitarović 48,55 odsto, javlja HRT.

20.00 - Ivo Josipović osvojio 52,49 posto glasova, a Kolinda Grabar Kitarović 47,51 odsto, pokazuju prvi nezvanični rezultati Državne izborne komisije, prenosi zagrebački Dnevnik.

19.10 - Prema prvim izlaznim anketama, na izborima za predsednika Hrvatske vodi Kolinda Grabar Kitarović.

Predsednik Hrvatske je Kolinda Grabar Kitarović, kandidat Hrvatske demokratske zajednice (HDZ). Kolinda Grabor Kitarović je pobedila u najneizvesnijoj predsedničkoj trci ikad zabeleženoj u Hrvatskoj kandidata SDP-a i dosadašnjeg predsednika Ivu Josipovića.

Kolinda Grabar Kitarović je pobedila u 14 hrvatskih županija, a Ivo Josipović u sedam.

Prva predsedinica Hrvatske poručila je nakon što je Državna izborna komisija objavila prve nepotpune rezultate, da će raditi za Hrvatsku kako bi ona bila među najrazvijenijim zemljama EU i sveta.

"Dragi hrvatski držžavljani, dobro veče svima u veličanstvenoj noći u kojoj smo ostvarili pobedu za naššu voljenu Hrvatsku. Kad sam krenula u ovu bitku, mnogi su mi govorili ššto ti to treba. Ja se ne predajem i tako ćemo raditi za Hrvatsku. Ne dam da mi niko kažže da Hrvatska neće biti bogata. Hrvatska će biti najrazvijenija zemlja EU i sveta. To vam obećavam", poručila je nova predsednica Hrvatske.

Prema njenim rečima, Hrvatsku čeka posao "ne sutra, već večeras", prenose lokalni mediji.

Ivo Josipović čestitao je pobedu protivkandidatkinji iz HDZ-a, ističući da je pobedila demokratija.

"Demokratija je pobedila, Kitarović je pobedila u demokratskoj utakmici i zato joj još jednom čestitam", rekao je još aktuelni predsednik Hrvatske. Josipović je okupljenima u svom izbornom štabu rekao da mu je poverenje dalo više od milion građana.

"Preko milion građana koji su mi dali poverenje i glas su naša zajednička snaga. Hvala i strankama koje su me podržale. Hvala i nevladinim organizacijama. Ja sam deo vas. Hvala i supruzi, roditeljima i ćerki i onima koji su me podržavali ovih pet godina", rekao je Josipović.

"Budimo i dalje zajedno i verujmo u našu Hrvatsku", zaključio je Josipović.

Izlazne ankete "Ipsos pulsa" pokazivale su prednost predsednice Hrvatske demokratske zajednice sa 51,49, u odnosu na aktuelnog predsednika koji je kao predstavnik Socijaldemokratske partije odneo 48,6 odsto glasova birača.

Prema prvim nezvaničnim rezultatima Državne izborne komisije, prednost je imao Josipović, ali kako su pristizali rezultati ona se "topila", da bi na kraju Kolinda Grabar Kitarović prešla u vođstvo i pobedila.

Izlaznost u drugom krugu izbora bila je 12 odsto veća nego u prvom. Prognoze analitičara se nisu ostvarile da će veća izlaznost odgovarati aktuelnom predsedniku.

Predsednik se bira na petogodišnji mandat, a prema hrvatskom Ustavu, niko ne može biti biran više od dva puta uzastopno na tu funkciju.

Nakon ustavnih promena iz 2000. godine, ovlašćenja su mu srazmerno mala – sukreiranje spoljne, odbrambene i bezbednosne politike. Međutim, kako se bira na direktnim izborima ima priličan moralni autoritet.

Prva predsednica Hrvatske

Kolinda Grabar Kitarović postala je ministar spoljnih poslova i evropskih integracija februara 2005. u vladi Ive Sanadera, i na tom mestu ostala je do januara 2008, prenosi Tanjug.

Prethodno, od decembra 2003. do februara 2005. bila je ministar za evropske integracije. Polumandat, do 2007. godine, kada ju je Sanader smenio, protekao je u znaku otvaranja pregovora o članstvu Hrvatske u EU.

Tada je imenovana za ambasadora u SAD. Bilo je spekulacija da ju je Sanader smenio plašeći se jakih političkih ličnosti u okruženju, te kako bi je udaljio što više od vlasti i partijske centrale.

Od januara 2005. godine, rukovodila je pregovaračkim timom Hrvatske za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji.

Za period dok je bila ambasador u SAD vezana je jedna afera, pošto je nepoznata osoba poslala na adrese ministarstva i nekih novinskih redakcija video-zapise na kojima njen suprug Jakov Kitarović koristi službeni automobil tog ministarstva vozeći decu u školu.

Prema tvrdnji istog izvora, na službenom vozilu ("tojota") smanjio je pređenu kilometražu. Rezultat je bila smena osobe koja je informaciju prosledila službenim organima.

Kolinda Grabar Kitarović je godinu dana pošto je imenovana za ambasadora u SAD postala i pomoćnik glavnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena, za javnu diplomatiju, odnosno, prema njenim rečima – komunikacijsku strategiju i približavanje NATO-a običnim ljudima, kao prva žena na takvoj funkciji.

Novoimenovana predsednica Hrvatske počela je politički da napreduje 1993, kada se i zaposlila u Ministarstvu spoljnih poslova, a prethodno je radila u Ministarstvu nauke i tehnologije.

Početkom februara 2014, mediji u Hrvatskoj pisali su da je postala članica uticajne Trilateralne komisije, odnosno Rokfelerovog komiteta, te da je, navodno, na tom spisku 180 najuticajnijih ljudi na svetu, na 69. mestu.

Tim povodom, portali u Hrvatskoj pisali su da je celom njenom karijerom rukovodila neka jako moćna – nevidljiva ruka.

Rođena je u Rijeci aprila 1968, delimično se školovala u SAD. Završila je engleski i španski jezik, da bi 2000. godine magistrirala, s postdiplomskom tezom iz međunarodnih odnosa na temu relacija SAD i Sovjetskog Saveza u vreme okončavanja Hladnog rata, odnosno Ronalda Regana.

Nesumnjivo ima podršku i radikalne desnice u Hrvatskoj. Tako je nedavno čelnik Hrvatske stranke prava Ruža Tomašić izjavila da je sigurna u njenu pobedu.

Ukoliko pobedi, kandidatkinja Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) najavila je da će prvo nazvati premijera i inicirati vladinu sednicu na kojoj bi se raspravljalo o privrednom stanju.

Kao glavni razlog kandidature naglašavala je teško privredno, socijalno i sveukupno stanje u Hrvatskoj.

Za razliku od Josipovića, smatra da Hrvatskoj nisu potrebni novi temelji, novi Ustav, ni takozvana Druga Republika, pošto su, kako tvrdi, temelji Hrvatske čvrsti i neuništivi, ukorenjeni u takozvanom Domovinskom ratu.

Kada je reč o odnosima sa Srbijom, neposredno uoči drugog kruga predsedničkih izbora, rekla je da bi put Srbije u EU uslovila povratkom nestalih osoba iz rata, jer se zalaže za prava manjina u Hrvatskoj.

Ona je u duelu na Televiziji Nova sa protivkandidatom Ivom Josipovićem rekla da će to tražiti i od Srbije, što se sada ne poštuje. Kao i Josipović, smatra da bi bilo najbolje da se problem graničnih sporova sa susednim zemljama reši pred Međunarodnim sudom pravde. Nova predsednica Hrvatske smatra i da je hrvatski general Ante Gotovina heroj.