Josipović glavni favorit

Na izborima učestvuju četiri kandidata, a ankete predviđaju da će građani predsednika izabrati u drugom krugu 11. januara, jer niko od kandidata neće uspeti da dobije podršku više od 50 odsto izašlih na birališta, prenosi Beta.

Glavni favorit je aktuelni šef države čija bi pobeda, smatraju analitičari, godinu dana pre parlamentarnih izbora mogla da vrati u život vladajuću koaliciju levog centra.

Iako je već pet godina najpopularniji političar u Hrvatskoj, Josipoviću su borbu za novi mandat i priželjkivanu pobedu u prvom krugu otežali izuzetno loš rejting vlade socijaldemokrate Zorana Milanovića, koju podržava svega dvadesetak odsto birača, kao i teška ekonomska situacija.

Kritičari Josipoviću zameraju što je tek tokom kampanje otvorenije kritikovao vladinu ekonomsku politiku.

Hrvatska ove godine beleži šestu uzastopnu godinu recesije i visoku stopu nezaposlenih od oko 19 odsto, što je, uz podizanje nacionalnih strasti kroz protivljenje ćirilici u Vukovaru i podrške protestu dela branitelja, ojačalo Hrvatsku demokratsku zajednicu.

Sva predizborna istraživanja pokazuju da će Josipović i Grabar Kitarović odmeriti snage u drugom krugu, jer se trenutno podrška Josipoviću kreće oko 45 odsto, a Grabar Kitarović oko 35 odsto.

Uz njih su kandidati desničar Milan Kujundžić, bivši funkcioner HDZ-a i dvadesetčetvorogodišnji građanski aktivista Ivan Vilibor Sinčić iz organizacije "Živi zid" koja sprečava nasilne deložacije.

"Josipović ima verovatno dovoljnu prednost za drugi krug, ali moguća je pobeda i u prvom krugu. U ovom trenutku se, međutim, ne čini verovatnim da u prvom krugu dođe do potrebnih više od 50 odsto glasova izašlih", izjavio je ugledni politički analitičar Žarko Puhovski.

Kako je ocenio, Josipovićeva prednost je to što je prepoznatljiv, a veliki nedostatak je činjenica da je tokom njegovog petogodišnjeg mandata u zemlji katastrofalno ekonomsko stanje. Zbog sve toga, Puhovski smatra da se Josipović u kampanji morao distancirati od aktuelne Vlade.

Analitičari su saglasni da bi pobeda Grabar Kitarović značila i da su parlamentarni izbori krajem 2015. odlučeni u korist desnice, jer bi to dodatno osnažilo najpopularniju stranku u zemlji HDZ , dok bi Josipovićeva pobeda levici dala šanse da preokrene negativne trendove.

Prema poslednjim anketama, velika borba vodi se i za treće mesto između desničara Milana Kujundžića i mladog Ivana Vilibora Sinčića.

"Sinčić će proći bolje nego što se očekivalo što je povezano s činjenicom da je mlad i da ne može biti optužen za greške političara, pa može do dođe i do dvocifrenog rezultata", ocenio je Puhovski.

Smatra da kandidat "Živog zida" uzima glasove i levici i desnici, ali više aktuelnom predsedniku kome, kako navodi Puhovski, nedostaje četiri-pet odsto glasova za pobedu u prvom krugu.

Zvanična kampanja za ove izbore bila je veoma kratka, trajala je svega dvadesetak dana. Stručnjaci su je ocenili dosadnom i bezličnom, skoro neprimetnom u vreme kada je većina građana brinula kako će pripremiti Božićnu trpezu.

Atmosfera u Zagrebu je mnogo više praznična nego predizborna, gotovo je nemoguće videti plakate s likovima glavnih kandidata.

I svojim sadržajem kampanja je ponudila malo - Ivo Josipović fokusirao se na ustavne reforme, koje je ocenio važnim za oživljavanje ekonomije, a kandidatkinja HDZ na kritike aktuelnog predsednika kojeg smatra preblagim prema Vladi.

Nastupe bivšeg HDZ-ovca Milana Kujundžića karakterisalo je uglavnom vređanje na ličnoj osnovi političkih protivnika, dok je Sinčić obećavao nastavak borbe protiv deložacija građana, ali samo onih koji nisu u političkim strankama, kao i oslobađanje od tajkuna i banaka.

Ovi predsednički izbori ostaće upamćeni i po malom broju kandidata, manje ih je bilo samo 1997. godine kada ih je bilo troje.

Na poslednjim predsedničkim izborima bilo je 12 kandidata, a aktuelni predsednik Ivo Josipović je kao kandidat Socijaldemokratske partije pobedio u drugom krugu bivšeg SDP-ovca Milana Bandića, koji je nastupio kao nezavisni kandidat.