Vulin: U Evropi nema mesta za ustaše

Aleksandar Vulin je upozorio da "onaj ko razbija ćiriličnu tablu samo zato što jedan narod baš tim jezikom govori i piše – razbijao bi i dečju glavu samo da može i da se ne boji da će biti kažnjen".

"Tražim od Evrope, tražim od Hrvatske da ne dozvole da se ustaška ideologija ikada više i bilo gde pojavi i da ne zaborave da onaj ko razbija ćiriličnu tablu jednog naroda razbijao bi glave dece tog naroda samo da može, i nemojmo čekati da pale knjige, da nekažnjeno pale ljude", rekao je Vulin nakon pomena na dečjem groblju u Sisku, gde je sahranjeno oko 2.000 dece žrtava ustaškog logora u tom mestu od 1942. do 1945. godine, preneo je Tanjug.

Istakao je da nije moguće da u Evropi kojoj svi zajedno težimo – može biti mesta za ustaše, kao i da nije moguće da u Hrvatskoj koju poštujemo – za takve može biti mesta.

"Ne u ovom veku i ne na grobu ove pobijene dece", rekao je Vulin i zamolio i Evropu i Hrvatsku da misle o tome.

"Evropa, u koju Srbija želi, i u kojoj je već Hrvatska, ne može biti slepa i gluva kada gleda kako se ustaška ideologija ponovo rađa, pojavljuje i progovara", naveo je ministar.

Vulin je u obraćanju okupljenima u zgradi "Kristalna kocka vrline", koja je nekada bila deo ustaškog logora, rekao da je malo naroda na svetu koji mogu da izbroje i nabroje toliko imena pobijene dece.

"Malo je naroda koji kao Srbi nikako da preguraju bar jednu generaciju u kojoj ne postoji bar jedna priča o detetu otetom iz majčinog naručja i ubijenog", rekao je Vulin.

Dodao je i da kada god pomislimo da je sa nečim takvim gotovo i da se više nikad neće ponoviti – zlo se ponovo vrati.

"Kad god pomislimo da je gotovo, zlo se vrati, a često i ne promeni ime", zaključio je Vulin.

Dečji logor u Sisku, najveći te vrste u NDH i jedinstven u tadašnjoj porobljenoj Evropi, bio je pod pokroviteljstvom Ženske loze ustaškog pokreta i Ustaške nadzorne službe.

Neposredno upravljanje "Dečjim prihvatilištem" bilo je u rukama ustaše i dr Antuna Najžera. Logor je delovao na pet lokacija u gradu.

Kroz njega je za šest meseci postojanja prošlo oko 7.000 mališana, dok broj umrlih varira od 1.152 do preko 2.000, kako piše na spomeniku na dečjem groblju.

Za obnavljanje sećanja na stradanje sisačke dece najzaslužnija je Nevenka Končar, jedna od preživelih logorašica.