Sarajevo, krst u znak sećanja na stradale Srbe

Predsednik Saveza logoraša RS Branislav Dukić rekao je da je postavljanjem krsta na Zlatištu ova organizacija "ispunila ranije obećanje i demantovala sve spekulacije o odustajanju od spomen-krsta", prenosi Beta.

Dukić je kazao da niko nema pravo da zabrani sećanje na 6.500 ljudi stradalih u Sarajevu, kao što niko nema pravo da poriče da je u tom gradu bilo 126 logora.

Zamenik predsedavajućeg Doma naroda u parlamentu BiH Staša Košarac rekao je da postavljanje spomen-krsta na Zlatištu "nije provokacija Bošnjaka u Sarajevu", već način da se "budućim generacijama skrene pažnja na ono što se Srbima u Sarajevu dešavalo u ratu".

Prema njegovim rečima, radi se o privremenom rešenju, jer postoji namera da se na tom mestu izgrade crkva, krst i spomenik, koji će "ukazivati na sve strahote koje je srpski narod u Sarajevu prošao od 1992. do 1995. godine".

Krst na Zlatištu je u Federaciji BiH dočekan kao provokacija uz zahteve da odmah bude uklonjen.

Tražeći od međunarodne zajednice i opštinskih vlasti da krst odmah bude uklonjen, zamenik gradonačelnika Sarajeva Aljoša Campara ocenio je da njegovo postavljanje predstavlja "anticivilizacijski čin i najgrublji način vrijedanja žrtava protekle agresije na BiH i grad Sarajevo".

"Znamo da su s tih položaja ubijani civili u Sarajevu, među kojima i 1.600 dece, a neki na ovaj način pokušavaju u predizborno vreme to iskoristiti za skupljanje jeftinih političkih poena", rekao je Campara.

Od stranaka prva se oglasila SDA, koja smatra da taj krst vređa hrišćanski simbol samilosti i predstavlja "provokaciju i neprihvatljivu zloupotrebu verskih simbola čime se podižu međunacionalne tenzije, što može dovesti do ugrožavanja sigurnosti građana".

Predsednik Udruženja roditelja ubijene dece Sarajeva Fikret Grabovica ocenio je da je reč o "klasičnoj provokaciji".

Krst je obojen u belo i visok je oko deset metara.