Dan kada se Crna Gora tresla

Zemljotres sa Rihterovom magnitudom od sedam jedinica i intenzitetom od devet jedinica Merkalijeve skale zahvatio je celo Crnogorsko primorje i severnu Albaniju, prouzrokujući brojne ljudske žrtve i velika materijalna razaranja, prenosi Tanjug.

Kako podsećaju iz crnogorskog Seizmološkog zavoda, epicentar se nalazio u Jadranskom moru, između Ulcinja i Bara, na udaljenosti 14 kilometara od obale.

U zemljotresu je život izgubila 101 osoba u Crnoj Gori i 35 u Albaniji, više od 1.000 ljudi je povređeno, a oko 80.000 je ostalo bez doma.

Zemljotres se osetio, čak, na udaljenosti od 900 kilometara, dok su štete bile ograničene na Crnu Goru i severnu Albaniju, odnosno na prostor od oko 100 kilometara - između Herceg Novog na severu i Skadra na jugu i oko 25 kilometara obalnog pojasa i zaleđa.

Posebno teško su stradali Ulcinj, Bar, Petrovac, Budva, Tivat, Kotor, Risan i Herceg Novi, a razoreno je i 250 drugih naselja, prenosi Radio-televizija Crne Gore.

Uništen je ogroman deo modernih hotelskih kapaciteta u regionu, oštećena su 53 zdravstvena objekta, 570 objekata socijalne i dečje zaštite, 240 školskih objekata...

Posebno su stradali kulturno-istorijski spomenici, velike štete su konstatovane na putnoj mreži, a jedna od specifičnih manifestacija oštećenja tla izazvana zemljotresom bile su pojave klizišta i odrona. Zona oštećenja obuhvatala je 600 kvadratnih kilometara.

Nakon razornog zemljotresa, tadašnja Seizmološka stanica Titograd, odlukom Vlade Crne Gore transformisala se u Republički seizmološki zavod.

Period obnove i izgradnje zemljotresom devastiranog prostora, period je bio praćen realizacijom projekata specijalističkih agencija Ujedinjenih nacija, čime je praktično započet intenzivan napredak na polju seizmički sigurnog građenja i zemljotresnog inženjerstva u Crnoj Gori.

Danas, Sektor za seizmologiju Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju raspolaže znatnom bazom podataka i saznanja o seizmo-tektonskim procesima na teritoriji Crne Gore i okruženja, dok seizmološka mreža Crne Gore broji 14 savremenih stanica i šest akcelerografskih.

Aktuelni napori Crne Gore u procesu evropskih integracija u domenu harmonizacije domaće korespondentne legislative posebno su naglašeni u oblasti građevinarstva.

Usvajanjem akcionih planova za primenu evrokodova, u januaru ove godine Vlada Crne Gore se opredelila za postupno harmonizovanje relevantne regulative u oblasti projektovanja, što će, neminovno, znatno doprineti unapređenju bezbednosti građevinarstva koje će omogućiti i sigurniji život na tom trusnom tlu.

Uvećava se i svest o potrebi organizovanog, državnog pristupa adekvatnom odgovoru u velikim nesrećama, kao i obavezi upravljanja seizmičkim rizikom.