BiH, više birača nego stanovnika

Donošenje zakona o prebivalištu je jedini način da se uvede red u državi u kojoj je na hiljade ljudi fiktivno prijavljeno. Važno je da se zbog oktobarskih izbora da se zaustavi izborni inžinjering i jasno kaže ko će imati pravo glasa.

U zgradi Predsedništva BiH u Sarajevu, pored tri člana tog organa koji ovde rade, u zgradi živi 28 građana BiH. Među njima sa adresom Marindvora i jedan od vođa ratnog odreda El mudžahedin.

"Mi smo blic proverom utvrdili da je u BiH na stotine, pa i na hiljade građana fiktivno prijavljeno na lažnoj adresi. To su nesagledive posledice po bezbednost zemlje", kaže Sredoje Nović, ministar civilnih poslova BiH.

Još najmanje 900 građana živi u institucijama, više od 300 spava u crkvama i džamijama. Adrese čak i policijske stanice.

"Da toga ne bi bilo rekli smo da ubuduće prebivalište i boravište građani mogu da imaju isključivo na osnovu jednog od pravnih elemenata", kaže Aleksandra Pandurević iz Srpske demokratske stranke.

Problem sa Zakonom o prebivalištu traje više od tri godine. Prošao je javnu raspravu, dobio podršku Saveta ministara, Predstavničkog veća i stao u Veću naroda. Prvo zbog bolesti delegata, a onda se u celi slučaj uključila i policija jer je članovima Veća stiglo nekoliko desetina pretećih mejlova u kojima im se poručuje da Zakon ne usvajaju.

Staša Košarac iz Veća parlamenta BiH kaže da nakon afere sa popisom, kada su se kao stalni stanovnici BiH popisivali i oni koji godima ovde ne žive, sada se otvara priča o izbornom inžinjeringu. "Ko su ljudi koji će glasati i kandidovati se na izborima", pita Košarčeva.

A jedan od potencijalnih kandidata za predsednika Republike Srpske je muftija Muamer Zukorlić, koji će se možda kandidovati na predlog grupe građana.

BiH ima više birača nego stanovnika, na izbore izlaze mrtvi, a u državi malo ko zna kolika su zapravo pretnja ljudi sa fiktivnih adresa.