Godišnjica zločina u Srebrenici

U Memorijalnom centru Potočari kod Srebrenice pokopani su posmrtni ostaci 409 identifikovanih Srebreničana koji su ubijeni u julu 1995. godine. Skupština Srbije izrazila je duboki pijetet prema nevinim žrtvama bošnjačke nacionalnosti i saosećanje njihovim porodicama povodom godišnjice njihovog stradanja u Srebrenici.

Američki ambasador u BiH Patrik Mun preneo je u Potočarima poruku američkog državnog sekretara Džona Kerija koji se u ime predsednika SAD Baraka Obame i američkog naroda pridružio građanima BiH u odavanju počasti žrtvama zločina u Srebrenici.

Keri je u poruci naveo da su istina i pomirenje ključini za bolju budućnost BiH. Osudio je pokušaje prekrajanja istorije, manipulacija i negiranja genocida počinjenog u tom gradu i istakao da se ne sme negirati ni multietnički karakter BiH.

Prema njegovim rečima, počast žrtvama mora se odati promovisanjem nasleđa tolerancije i uzajamnog razumevanja radi generacija koje dolaze.

Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muiznieks je u ime te panervopske organizacije irazio je solidarnost sa žrtavama Srebrenice i  rekao da hiljade žrtava još čekaju da ratni zločinci budu izvedeni pred lice pravde.

Član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekao je da je svet mogao da spreči tragediju u Srebrenici, ali da to nisu učinili.

"Pravda mora stići zločince, a ratni zločin ne zastareva", rekao je Izetbegović i dodao da "laži, provokacije i ignorisanje istine moraju prestati".

"Suočavanje sa punom istinom o tragičnim događajima preduslov je za pomirenje i stabilizaciju i put ka Evropi", rekao je Izetbegović i dodao da "nevine srebreničke žrtve zaslužuju istinu".

U znak sećanja na žrtve zločina u Srebrenici, u Federaciji BiH je 11. jul proglasen Danom žalosti. I evropske zemlje obeležavaju 11. jul kao Dan sećanja na genocid, u skladu s odlukom Evropskog parlamenta.

Ukupno je do sada u Memorijalnom centru u Potočarima kod Srebrenice sahranjeno 6.066 identifikovanih žrtava. Žrtve iz Srebrenice pronađene su na više od 150 različitih lokaliteta na području Podrinja, od toga 74 masovne grobnice.

Juče je u Memorijalni centar došlo oko 5.000 učesnika "Marša mira" koji su kako bi odali počast žrtvama, pešačili do Potočara od 8. jula, rutom dugačkom više od 100 kilometara, kojom su Srebreničani u julu 1995. pokušavali da pobegnu na teritoriju pod kontrolom Armije BiH.

Hronologija napada na Srebrenicu

Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom generala Ratka Mladića u grad. Holandski bataljon Ujedinjenih nacija bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga.

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom Ratka Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.

U novembru 2004. Vlada Republike Srpske uputila je izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici konstatujući da se u Srebrenici desio "zločin velikog obima".

U izveštaju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tadašnju "zaštićenu zonu" u julu 1995. ubijeno 7.800 Bošnjaka, kao i da su otkrivene 34 nove masovne grobnice.

Za genocid u Srebrenici 1995. optužene su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen 21. jula 2008, nakon 13 godina skrivanja, a Mladić u maju prošle godine, posle 16 godina skrivanja i njima je suđenje u toku pred Haškim tribunalom.

U decembru prošle godine general Zdravko Tolimir, bivši pomoćnik Ratka Mladića i ratni šef Obaveštajne službe Glavnog štaba VRS, osuđen je na doživotnu robiju. Žalbeno veće Tribunala je, za Srebrenicu kao i za sve ostale tačake optužnice, u februaru oslobodilo bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića.

Za zločin u Potočarima vode se postupci protiv više bivših oficira Vojske i policije RS.

Početkom jula 2006. Vlada Srbije osudila je sve ratne zločine u jugoslovenskim ratovima, među kojima su posebno pomenuti zločini u Srebrenici i Bratuncu.

Četiri godine kasnije, Skupština Srbije usvojila je Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.

Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu prema kojoj je u Srebrenici počinjen genocid. Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrđuje ta odluka Međunarodnog suda pravde doneli su parlamenti zemalja EU, Kanada, SAD i Australija.

Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Državni parlament BiH proglasio je 11. jul danom sećanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika Republike Srpske.