Hrvatska na vratima EU

Zagreb je spreman za centralnu proslavu ulaska Hrvatske u EU, kojoj će, uz brojne strane državnike prisustvovati i delegacija Srbije predvođena predsednikom Tomislavom Nikolićem, a prigodni programi biće održani i u drugim hrvatskim gradovima.

U Hrvatsku su pristigli brojni državnici iz zemalja regiona, kao i iz država članica EU i evropski zvaničnici, među kojima su i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je, na svečanoj večeri priređenoj povodom ulaska te države u EU, poručio u zdravici stranim delegacijama da će Hrvatska nastaviti da podržava evrointegraciju čitavog Zapadnog Balkana.

"Želim da vam poručim da ćemo vašu evropsku perspektivu podržavati svim našim snagama. Hrvatski interes da svi zajedno živimo u zoni mira i napretka ostaće jedan od naših najvažnijih političkih ciljeva", nazdravio je Josipović državnicima sa Zapadnog Balkana.

Ulazak Hrvatske u EU je, prema Josipovićevim rečima, potvrda uverenja građana te države o njihovoj pripadnosti evropskim demokratskim vrednostima i kulturnom krugu.

"Trenutak kada Hrvatska ulazi u EU vreme je mnogih sumnji i propitivanja. I u Hrvatskoj ima sličnih dilema. Međutim, na kraju jedne etape hrvatske istorije i na početku nama novog, evropskog doba, u Hrvatskoj prevladava uverenje da je projekat EU projekat budućnosti. Na Evropu gledamo kao na novu priliku da ostvarimo novi demokratski, politički, kulturni i svaki drugi uzlet", rekao je Josipović.

Premijer Zoran Milanović je, obraćajući se gostima, pozvao na zajednički otpor sejanju straha od drugih i drugačijih i negovanje Evrope zasnovane na čistom srcu, a ne strahu, saradnji a ne sumnjičavosti, prihvatanju a ne getoizaciji i razumevanju i upoznavanju nasuprot osuđivanju i predrasudama.

"Nazdravljam vam u ime naše zajedničke budućnosti i u ime naše zajedničke hrabrosti da, uprkos brojnim izazovima ovoga vremena, zadržimo duboku svest o nezamenjivosti temeljnih vrednosti, poput solidarnosti i obrazovanja", rekao je Milanović.

Prva potpredsednica Vlade Hrvatske i šefica diplomatije Vesna Pusić ugostila je u Zagrebu na svečanom ručku ministre spoljnih poslova iz regiona i poručila im da sve zemlje regiona imaju evropsku perspektivu.

Srpski ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić rekao je u Zagrebu je da se Srbija iskreno raduje ulasku Hrvatske u Evropsku uniju.

"Srbija je danas gotovo potpuno okružena Evropskom unijom. Sasvim smo sigurni da ćemo i ubuduće zajedno raditi na tome da Srbija i ceo region uđu u Uniju", rekao je Mrkić, a prenosi agencija Hina.

Kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj kaže da je ovo veliki dan za Hrvatsku koja je "izvrstan primer za ceo region kako reformisati i modernizovati društvo, i kako nakon godina reforma svaka zemlja može da postane članica EU".

Kako je ocenio, Evropska unija se u 2013. godini može ponositi hrvatskim članstvom i dijalogom Srbije i Kosova.

Crnogorski ministar Igor Lukšić očekuje da će i druge zemlje regiona u idućim godinama napredovati prema EU.

"Što se tiče Crne Gore i BiH, kopnena granica EU dolazi do nas. Nadam se da ćemo vrlo brzo, neki od nas nastavljajući, a neki otvarajući pregovore, napredovati prema EU i u idućim godinama se pridružiti Hrvatskoj", rekao je Lukšić.

Hrvatskoj je čestitao i ministar spoljnih poslova BiH Zlatko Lagumdžija, koji je rekao da će BiH od sutra imati više prijatelja u Evropskoj uniji .

"To nam je podsticaj da se što je moguće pre stvarno sretnemo i da ponovno budemo deo jednog istog političkog, ekonomskog, kulturnog, civilizacijskog prostora", naglasio je Lagumdžija.

Proslava na Trgu bana Jelačića 

Od puteva prolaska delegacija do Jelačićevog trga i Gornjeg grada, proslavu obezbeđuje oko 1.000 policajaca iz zagrebačke i drugih policijskih uprava.

Već ranije najavljeno je da će biti oko 700 izvođača, među njima i vrhunski domaći i svetski izvođači, a ukupni troškovi koji će biti saopšteni nakon manifestacije procenjeni su na oko 5,5 miliona kuna (oko 737.000 evra).

Pored Zagreba, prigodne proslava održaće se i u drugim gradovima, a zajedničko im je da će se u ponoć, kad Hrvatska formalno uđe u EU, izvoditi "Oda radosti", himna EU.

Tokom dana s graničnih prelaza Repe i Pasjak prema Sloveniji biće skinute oznake carina, a na graničnom prelazu Bajakovo prema Srbiji noćas će biti postavljene oznake EU.

Tokom sutrašnjeg dana ministri unutrašnjih poslova Hrvatske i Slovenije simbolički će predstaviti sistem zajedničkih policijskih pregleda putnih dokumenata.

Od 1. jula građani Hrvatske moći će da prelaze granice unutar EU s ličnim kartama izdatim nakon 2003. i putovati u neke zemlje regiona, kao što je Srbija.

Sedmo proširenje EU

U istoriji Evropske unije do sada je bilo šest proširenja tokom kojih se pridruživala jedna ili više evropskih zemalja često u dužim razmacima, a najveće proširenje je bilo 2004. godine.

Od postavljanja temelja Evropske unije pre više od 60 godina broj članica je porastao sa prvobitnih šest potpisnica Pariskog ugovora na 27 članica, a sa ulaskom Hrvatske u EU 1. jula povećaće se na 28.

Ulazak Hrvatske će za Uniju predstavljati sedmo proširenje. Današnju EU je osnovalo šest zapadnoevropskih zemalja, a njeni temelji su postavljeni Pariskim ugovorom, kojim je osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik.

Pariski ugovor su 18. aprila 1951. godine potpisale Belgija, tadašnja SR Nemačka, Francuska, Italija, Luksemburg i Holandija.

Te zemlje su Rimskim ugovorom iz 1957. godine uspostavile Evropsku ekonomsku zajednicu koja je Mastrihtskim ugovorom iz februara 1992. preimenovana u Evropsku uniju.

Prvi krug proširenja bio je 1. januara 1973. kada su EEZ pristupile Velika Britanija, Irska i Danska.

Nakon toga Uniji se pridružuju zemlje na jugu Evrope: Grčka 1. januara 1981. godine i Španija i Portugalija 1. januara 1986. godine.

U četvrtom krugu proširenja 1. januara 1995. EU su pristupile Austrija, Finska i Švedska i broj članica se povećao na 15.

Nakon tog proširenja EU je obuhvatila govoto celu Zapadnu Evropu, a o tih 15 članica se nakon novih proširenja govorilo i kao "starima članicama".

Na sledeće proširenje se ponovo čekalo gotovo 10 godina da bi 1. maja 2004. Uniji pristupilo 10 članica, a Unija proširila uglavnom na istok Evrope.

EU su tada pristupile Slovenija, Slovačka, Češka, Poljska, Litvanija, Letonija, Estonija, Mađarska, Kipar i Malta, a to je najveće do sada proširenje po broju zemalja i stanovnika.

Poslednje proširenje je bilo 1. januara 2007. kada su EU pristupile Bugarska i Rumunija.

Naredni ciklus proširenja EU bi trebalo da ide u smeru jugoistoka Evrope - na zemlje Zapadnog Balkana i Tursku, i na krajnji severozapad, ali je Island koji ima status kandidata u međuvremenu odustao od pridruživanja EU.

Zemlje kandidati za članstvo u EU su Srbija, Crna Gora, Makedonija i Turska, a potencijalni kandidati Bosna i Hercegovina i Albanija.