Dve proslave Dana državnosti Slovenije

Povodom 22. godišnjice proglašenja nezavisnosti Slovenije 1991, priređene su dve, rivalske svečanosti - vlasti i opozicije.

U Ljubljani je održana zvanična centralna proslava Dana državnosti na kojoj je govorio predsednik Slovenije Borut Pahor, a priređen je i bogat kulturno-umetnički program.

Istovremeno je u Celju najveća opoziciona partija - Slovenska demokratska stranka, održala svoju, alternativnu proslavu, na kojoj su bili članovi te stranke i simpatizeri, a govorio je njen predsednik, bivši premijer Janez Janša.

Centralna proslava u Ljubljani je počela topovskim salvama sa stare ljubljanske tvrđave, izvođenjem državne himne, smotrom jedinice Garde i govorom predsednika Pahora.

"Da li su današnja razočaranja, nevolje i nepoverenje rastočili naše tadašnje (slovenačko) jedinstvo i povezanost do nepopravljive mere", zapitao je na početku govora predsednik Slovenije.

"Ne, nisu!" - odgovorio je sam na svoje pitanje, ali je odmah upozorio da "tako kako smo samostalnu državu konačno izborili, možemo je i proćerdati" što "i dalje zavisi od nas samih", rekao je Pahor ukazavši da su Slovenci "još gospodari svoje sudbine i tako mora ostati zauvek".

"To je naša moralna i državljanska dužnost prema našim hrabrim rodoljubima i rodoljubivim precima, a posebno prema našoj deci kojoj svi zajedno te snove ne smemo oduzeti", rekao je predsednik na centralnoj svečanosti povodom Dana državnosti u Ljubljani govoreći o političkoj i ekonomskoj krizi Slovenije.

Pred današnju centralnu proslavu u Ljubljani i alternativnu u Celju, Slovenska demokratska stranka je saopštila da su "prisustvo simbola agresorske Jugoslovenske armije i komunističkog režima u izričitoj suprotnosti sa centralnim vrednostima slovenačkog naroda".

Ta stranka smatra da su "simboli jugoslovenske agresorske komunističke armije i totalitarnog komunističkog režima prisutni i na svečanoj sednici Državnog zbora (parlamenta) povodom Dana državnosti".

"Učinićemo sve što je u našoj moći da se slovenačka država i svi njeni podsistemi oslobode robovanja nasleđu mračne prošlosti", kaže se na kraju saopštenja Janšine stranke.

Janša je političku reputaciju i stekao kritikom Jugoslavije i posebno Jugoslovenske narodne armije još 1983, kada je imao 25 godina, o čemu je potom učestalo pisao u ljubljanskom omladinskom časopisu "Mladina".

On je 1988. osuđen na zatvorsku kaznu zbog objavljivanja vojnih tajni, a u zvaničnu politiku je stupio uoči proglašenja nezavisnosti Slovenije i to kao - ministar odbrane.

Janša je juna ove godine osuđen na zatvorsku i novčanu kaznu zbog zloupotrebe pri kupovini oružja za slovenačku vojsku.