Milanović ukida beneficije

Hrvatski premijer Zoran Milanović pozvao je sindikate javnog sektora da prihvate reforme kojima bi bile ukinute velike radničke beneficije, pokazavši, po prvi put, odlučnost da sprovede planove o reformisanju slabe domaće privrede.

"Moraćemo da izmenimo određene navike zbog krize. Naša javna potrošnja relativno je visoka i moraćemo da redefinišemo neka prava i obaveze u javnom sektoru da bismo sačuvali stara i otvorili nova radna mesta u privatnom sektoru", poručio je Milanović na sastanku vlade.

"Ove godine neće biti snažnog rasta, borimo se da ostvarimo bilo kakav rast. Ovo mora biti godina konsolidacije, a sledeća mora da donese stvarne promene i privredni rast", rekao je Milanović.

Centralno-levičarska vlada, koja je na vlasti prošlog decembra smenila konzervativce, želi da ove godine smanji budžetski deficit na 2,8 sa 4,5 odsto iz 2011, što je prvi veliki pokušaj uravnoteženja budžeta u poslednjih 20 godina hrvatske nezavisnosti.

Hrvatska, koja bi trebalo da postane članica Evropske unije 1. jula 2013, već je tri godine u recesiji, bez naznaka oporavka, prenosi Rojters.

Nijedna vlada od proglašenja nezavisnosti Hrvatske 1991. nije pokrenula ozbiljne strukturne reforme, pogotovo u oblasti krutih zakona o radu, uglavnom zbog glasnog protivljenja sindikata.

Vlada je u poslednjih nekoliko meseci pokrenula debatu o izmeni kolektivnih ugovora kojima se regulišu prava i beneficije radnika, koje ostaju validne neograničeno ili dok radnici i sindikati ne dogovore nova pravila.

Sindikati se protive takvim izmenama, navodeći da bi one omogućile poslodavcima da lakše otpuštaju radnike u vreme kada je stopa nezaposlenosti premašila 20 odsto.

Poslodavci, sa druge strane, smatraju da rigidna pravila o radu i loša javna administracija smanjuju konkurentnost Hrvatske i ograničavaju privredni oporavak.

Svetska banka, Međunarodni monetarni fond i brojni analitičari navode da je poboljšanje investicione klime u Hrvatskoj ključni uslov ekonomskog oporavka.

Birokratija, nefleksibilni zakoni o radu, visoki porezi i korupcija smatraju se najvećim preprekama za investiranje.

Mnogi analitičari za ovu godinu predviđaju daljnji ekonomski pad, dok se vlada u Zagrebu nada da će biti ostvaren privredni rast od 0,8 odsto.