Grčka ide na izbore 17. juna

Izbori u Grčkoj ponovo će biti održani 17. juna, najavio je predsednik Državnog saveta i predsednik Vrhovnog upravnog suda Panajotis Pikramenos, koji je imenovan za tehničkog premijera privremene prelazne vlade i večeras će položiti zakletvu. 

Agencija podseća da će tako Grci po drugi put za nešto više od mesec dana izaći na birališta posle vanrednih parlamentarnih izbora održanih 6. maja i niza neuspelih pokušaja da se formira nova koaliciona vlada.

Posle neuspeha višednevnih razgovora sa grčkim predsednikom Karolosom Papuljasom o formiranju vlade, lideri tri grčke najjače partije međusobno su se optuživali za neuspeh pregovora.

Portparol predsednika Papuljasa juče je saopštio da su poslednji pokušaji za formiranje vlade doživeli neuspeh i da će biti raspisani novi izbori, a da će u međuvremenu biće formirana prelazna vlada.

Lideri tri grčke vodeće partije nisu uspeli da postignu dogovor ni o sastavu tehničke vlade koja će vodi Grčku do izbora u junu, pa je prema grčkom Ustavu (član 37) u takvom slučaju predsednik države dužan da imenuje tehničkog premijera iz redova predsednika tri glavna suda - Vrhovnog upravnog suda, Vrhovnog građanskog suda i Vrhovnog krivičnog suda, odnosno Suda revizora, navodi ANA.

Odlazak Grčke ugrožava evro

Vest o novim izborima u Grčkoj oborila je vrednost evra na najniži nivo u poslednja četiri meseca. Zajednička valuta evrozone trenutno se razmenjuje po kursu od 1,2770 dolara.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je danas da promena uslova pod kojima je Grčkoj odobren 130 milijardi evra vredan paket pomoći "ne dolazi u obzir".

Prema njegovim rečima, važno je, ne samo za kredibilitet Grčke, već i za kredibilitet evrozone, da se dogovori poštuju, ali ''postoji mogućnost saradnje sa grčkim vlastima na merama za podsticaj ekonomskog rasta".

Ako bi Grčka jednostrano izašla iz programa pomoći, čekao bi je bankrot po svim njenim dugovima, vlada bi svejedno i dalje morala da štedi, jer bi budžetski deficit ostao veliki, a ako bi pri tom želela da i dalje ostane u evrozoni, pitanje je da li bi druge članice mogle da je primoraju da napusti monetarnu uniju.

Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi izjavio je danas da vrh te institucije "snažno podržava" ostanak prezadužene Grčke u evrozoni.

U osnovnom sporazumu Evropske unije nema odredbe koja predviđa mogućnost da jedna zemlja napusti 17-članu zonu evra, istakao je Dragi na konferenciji za novinare u Frankfurtu i dodao da nije na ECB-u i njegovom Upravnom savetu da donosi takve odluke.

Pojedini ekonomisti i analitičari sada gotovo da ne sumnjaju da će evrozona morati da se rastane s Grčkom, ili obrnuto - Grčka s evrozonom. Sada već nije pitanje da li će se to desiti, nego kako će se to desiti i kakve će biti posledice.

U sporazumima EU nije precizno predviđena situacija kada neka zemlja napušta zonu evra. Sa tehničke tačke gledišta, Evropska centralna banka (ECB) bi mogla da odluči da ne prihvata grčke obveznice kao bankarsku garanciju ili da odbaci molbu za hitno ulivanje likvidnosti. Tada Grčka ne bi imala drugi izbor, do da "dobrovoljno" napusti evrozonu.

Evropu u slučaju izlaska Grčke iz evrozone takođe teško da čeka zavidna budućnost, uvereni su analitičari.

Po izlasku Grčke iz evroregije počela bi da se snižava vrednost evropskih aktiva i dužnici bi bili primorani da ih rasprodaju kako bi namirili dugove.

Izlazak Grčke iz evrozone bi uticao na svetsku ekonomiju na isti način kao i bankrot američke investicione banke "Liman braders" 2008. godine i mogao bi čak da označi početak nove Velike depresije.