ponedeljak, 12. dec 2011, 07:30 -> 11:46
Vrata zatvorena zbog imena
Makedonija je jedina zemlja koja je postala bivša čim je počela da postoji. Zbog naziva već sedmu godinu ne može da dobije datum za početak pregovora sa EU, a 2008. godine nije primljena u NATO. Čini se da ni nedavna odluka Međunarodnog suda pravde u Hagu neće mnogo uticati na odnose Skoplja i Atine, jer niko ne odustaje.
Makedonija je došla do vrata NATO-a, ali kroz njih ne može, jer Grčka onemogućava ulazak severnog suseda zbog naziva, identičnog nazivu jedne grčke oblasti. Spor traje 20 godina, iako pronalaženje rešenja pomažu i Ujedinjene nacije.
Zbog naziva, i sportska nadmetanja Makedonije i Grčke postaju više od toga. U Makedoniji je pobeda nad grčkim košarkašima na Evropskom prvenstvu proslavljena kao istorijska, a u Grčkoj, u televizijskom prenosu, nije bilo naziva protivnika.
Međunarodni sud pravde presudio je ove nedelje da Grčka nije imala pravo da 2008. godine spreči prijem Makedonije u NATO, ali čini se da to neće mnogo uticati na odnose Skoplja i Atine, jer niko ne odustaje.
Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov kaže da je presuda priznanje državnoj politici Makedonije i da joj daje veći međunarodni ugled.
"Umesto što krši Privremeni sporazum iz 1995. godine, Grčka bi, u skladu s njim, trebalo da podržava našu integraciju u međunarodne organizacije", kaže Ivanov.
Potpredsednik Vlade Grčke Evangelos Venizelos kaže da će proučiti odluku Suda, kao i da će poštovati obaveze koje proizlaze iz međunarodnog prava.
"To ne znači da ćemo išta promeniti u našoj nacionalnoj strategiji koja je kristalno jasna i koju je grčki narod prihvatio", kaže Venizelos.
Sud u Hagu, koji je presudio da Grčka pre tri godine nije smela da spreči prijem Makedonije u NATO, odbacio je makedonski zahtev da Grčku obaveže da ubuduće ne sprečava njihov ulazak u međunarodne organizacije.
Rešenje pod pokroviteljstvom UN
Stručnjaci objašnjavaju da Sud time ostavlja dvema stranama da, u skladu sa Privremenim sporazumom, rešenje za spor oko naziva nađu kroz pregovore.
Analitičar Helenske fondacije Jorgos Cogopulos kaže da presuda nije potpuno direktna i jasna i ne rešava raspravu o nazivu, već se rešenje, prihvatljivo za obe strane, mora naći pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija.
Bivši ministar spoljnih poslova Makedonije Denko Maleski smatra da bi rešenje moglo da bude u nekoj vrsti prilagođavanja odrednice "Bivša jugoslovenska republika Makedonija", koja se sada koristi, ali da makedonski narod neće prihvatiti da menja Ustav i imena institucija pod diktatom strane države.
"Naziv Makedonija je deo našeg identiteta i nema rešenja ako on mora da se izbriše iz sećanja, pesama i istorije", kaže Maleski.
Makedonija, zbog naziva, već sedmu godinu ne može da dobije ni datum za početak pregovora sa Evropskom unijom.
Za istoričara Predraga Markovića, grčko-makedonski spor pomalo je preuveličan. "Neki put nije dovoljno da sve učinite, neki put sudbina evrointegracija zavisi od nečijeg hira. Verovatno će i proces odlučivanja u Evropskoj uniji biti promenjen u budućnosti, pa neće moći tako lako da se stavlja veto", kaže Marković.
Marković podseća da je Makedonija, uz Sloveniju, 1992. godine jedina dobila zeleno svetlo Badinterove komisije da ispunjava uslove da bude međunarodno priznata kao nezavisna država.
I pored toga, dvadeset godina kasnije, na međunarodnoj sceni i dalje je samo kao Bivša jugoslovenska republika Makedonija, kako kažu, jedina zemlja koja je postala bivša čim je počela da postoji.
