Iran odbacio zahteve međunarodne zajednice

Ahmedinedžadova izjava, nakon razgovora sa sirijskim predsednikom Baširom Asadom, suštinski predstavlja konac još jedne diplomatske inicijative usmerene ka ubeđivanju Teherana da odustane od daljeg razvoja atomske tehnologije, posle čega će se rasprava o iranskoj nuklearnoj krizi vratiti pod okrilje Saveta bezbednosti UN.

SAD su, komantarišući novo odbijanje Teherana da obustavi nuklearni program, ocenile da Savet bezbednosti „nema drugog izbora" već da usvoji novi paket, još oštrijih kazbenih mera protiv Irana. „Jasno je iranska vlada nije ispunila zahtev međunarodne zajednice...niti je zainteresovana da tako nešto pokuša," rekao je portparol amerićke misije pri UN Ričard Grenel.

Najmoćnije telo svetske organizacije ostavilo je islamskoj republici 19. jula rok od dve sedmice da, bar privremeno, obustavi proces obogaćivanja uranijuma, dok bi pet stalnih članica Saveta bezbednosti i Nemačka, zauzvrat, odustali od daljih kaznenih mera vlastima u Teheranu.

Asadova poseta Teheranu, na inicijativu francuskog predsednika Nikole Sarkozija, predstavlja poslednji pokušaj da se iranska nuklearna kriza reši bez velikog talasanja, ali je posle Ahmedinedžadove izjave jasno da će velike sile morati da pronađu drugačiji pristup rešavalju čitavog zamešateljstva.

Ahmedinedžad, međutim, nije odbacio pokretanje novih razgovora o nukleranom programu, nagašavajući da će novi pregovori „učvrstiti" pravo iranskog naroda na atomsku energiju, obzirom da je Teheran u prošlosti više puta naglašavao kako je čitav angažman usmeren isključivo dobijanju električne energije.

Sarkozi je pokušao da iskoristi Asadovu želju da Siriju izvede iz ozbiljne izolacije i konstantnih verbalnih sukoba sa SAD, te pružanjem „dobrih diplomatskih usluga" privoli Teheran da pruži čvrste dokaze o miroljubivom karakteru nuklearnog programa.

Novootkrivene ambicije predsednika Sirije toplo su došekane na zapadu, obzirom da je administracija u Vašingtonu, proteklih godina, Damask svrstavala u isti koš „odmetničkih" država sa Iranom i Severnom Korejom.

Neuspeh Asadovovog diplomatskog pohoda, međutim, nije izazvao paniku u Briselu koji je preuzeo ulogu glavnog „ubeđivača" Irana da odustane od nuklearnog programa, obzirom da je šef EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio da „još nije dobio zvaničan odgovor Teherana", odlažući izjašnjavanje o diplomatskoj akciji za nekoliko dana.

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer je, međutim, pozvao Iran da prestane da igra sa rokovima i jasno odgovori na najnoviju zapadnu inicijativu vezanu za rešavanje nuklearne krize.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je, do sada, tri paketa kaznenih mera protiv Irana, ali sancije, suštinski, nisu preterano promenile stanje na terenu, jer je Teheran ostao čvrsto privržen stavu da međunarodna zajednica, pa ni UN, nemaju pravo da se mešaju u unutrašnje poslove te države.

Osim sankcija UN, Teheran je „pritisnut" i posebnim kaznenim merama Vašingtona, koji je prošle godine sankcionisao iransku Revolucionarnu gardu, te čitav niz kompanija i pojedinaca, čije se aktivnosti povezuju sa iranskim atomskim programom.

Iranska nuklearna kriza povremeno preti da preraste u otvoreni sukob između Teherana i SAD, pri čemu su obe strane, kako se čini, spremne za konačni obračun obzirom na brojne američke i izraelske vojne manevre održane u Persijskom zalivu prethodnih meseci, ali i iranska testiranja projektila srednjeg dometa.

Istovremeno, svako podgrevanje strasti na liniji Teheran Vašington za direktnu posledicu ima povećanje cena nafte, koja je na nujorškoj berzi, u očekivanju iranskog odgovora na ultimatum velikih sila, dostigla cenu od 128 dolara za barel.

Iran je četvrti najveći proizvođač sirove nafte, a prepucavanje Teherana i Vašingtona prošlog meseca, uz neskrivene pripreme Izraela za vazdušne udare protiv meta na teritoriji islamske republike, dovelo je do rasta cene sirove nafte do rekordnih 147 dolara za barel.

Osim nuklearnog programa, prepreku bilo kakvom otopljavanju odnosa između SAD i Irana predstavlja pomoć Teheran brojnim anti-američkim grupama na Bliskom i Srednjem istoku, poput Hezbolaha u libanu, Hamasa na palestinskim teritorijama, šiitskih pobunjenika u Iraku, te poslednjih meseci i talibanima u Avganistanu.

Diplomatski odnosi između SAD i Teherana prekinuti su tokom famozne krize talaca 1979. godine, kada su iranski studenti zauzeli američku ambasadu, gde su 444 dana držali 52 osobe, listom diplomata SAD.