Preispitivanje nuklearki

Posle eksplozija u nuklearnoj centrali Fukušima u Japanu, u svim zemljama koje poseduju nuklearke vode se polemike o njihovoj opravdanosti i bezbednosnim standardima.

Ukupno 104 nuklearke, koliko ih ima u Sjedinjenim Američkim Državama proizvode 20 odsto američke električne energije.

Američka nuklearna industrija, koja je verovala da je pred njom renesansa, sada je odjednom prinuđena da odmerava koje će posledice u SAD imati havarija u japanskoj atomskoj centrali, piše američka štampa.

Vol strit džornal podseća da je havarija američke nulearke Ostrvo tri milje 1979. godine zamrzla gradnju atomskih centrala u SAD i nove dozvole nisu izdavane tri decenije, dok je ona u Černobilju samo ojačala skepticizam Amerikanaca.

Poslednjih godina, međutim, industrija je počela da promoviše nuklearnu energiju kao čistu energiju, jer za razliku od nafte ili uglja ne proizvodi stakleničke gasove koji se povezuju sa globalnim otopljavanjem.

Pred američkom Nuklearnom regulatornom komisijom sada je više od 20 zahteva za izdavanje dozvole za proizvodnju nuklearne energije.

Šef te komisije Gregori Jazko kaže da su američke nuklearke bezbedne, jer su standardi po kojima su izgrađene vrlo visoki. Kako dodaje, one su građene tako da mogu da izdrže zemljotres, tornado i cunami.

Samo šest zemalja u svetu ima čak oko tri četvrtine udela u proizovdnji električne struje na bazi nuklearne energije. Osim Sjedinjenih Američkih Država, koje imaju najviše nuklearki, to su Francuska, Japan, Rusija, Nemačka i Južna Koreja.

Japan iz 55 reaktora zadovoljava 28,9 odsto potreba za strujom, Rusija iz 32 reaktora 17,8 odsto, Nemačka iz 17 reaktora 26,1 odsto potreba, a Južna Koreja iz 21 reaktora zadovoljava 34,8 potreba za električnom energijom.

U Nemačkoj vlada kancelarke Angele Merkel suspendovala je na tri meseca sporazum kojim se produžavaju godine rada elektrana.

Merkelova je rekla da Nemačka nema nameru da gradi nove nuklearke, ali da će i dalje koristiti nuklearnu energiju, dok ubrzava razvoj obnovljivih izvora energije.

Nemačka vlada donela je prošle godine odluku da se rad 17 nuklearnih elektrana u zemlji produži u proseku za 12 godina, dok je prethodna vlada odlučila da sve budu zatvorene do 2021. godine, podsetio je AP.

"Stres test" za nuklearke

Vlada Švajcarske saopštila je da je obustavila planove za zamenu i izgradnju novih nuklearnih elektrana dok ne bude okončana istraga oko uzroka eksplozija na nuklearkama u Japanu.

Švajcarska ministarka za energetiku Doris Lojthard izjavila je da se suspenzija plana odnosi na tri zahteva za opšte odobrenje za zamenu nuklearnih postrojenja.

Vlasti Austrije poručile su da ne nameravaju da grade nuklearke i da će dalje koračati svojim putem, putem obnovljive energije. Austrijski ministar za zaštitu životne sredine Niki Berlaković zatražio je uvođenje takozvanog stres testa za evropske nuklearne elektrane.

To će podrazumevati da mora da bude dokazano koliko su nuklearke bezbedne od posledica zemljotresa, kako funkcioniše sistem za hlađenje, kakvo je stanje sa oklopom oko reaktora, sa agregatima za struju.

Austrijski ministar je rekao da po tom pitanju mora biti aktivna Evropska komisija, jer se radi o evropskom pitanju.

Poljska ne odustaje od nuklearki

Sa druge strane, Poljska je jedna od evropskih zemalja koja neće odustati od nuklearnog energetskog programa.

Predstavnici te zemlje saopštili su da će nastaviti s planovima za gradnju svojih prvih nuklearnih elektrana, jer je program nuklearne energije neophodan Poljskoj, kako industrija ne bi imala probleme u snabdevanju energijom u narednim decenijama.

Poljska, koja ima 38 miliona stanovnika, 94 odsto električne energije dobija iz uglja, što je čini državom najviše zavisnom od ovog energenta među članicama EU.

Varšava planira izgradnju dva nuklearna reaktora, snage od po 3.000 megavati, od kojih bi prvi trebalo da bude pušten u pogon do 2020. godine.

Prema rečima poljskog premijera Donalda Tuska, ova zemlja planira da u nuklearnu energiju uloži oko 25 milijardi evra.