Srpski obaveštajci u kineskoj ambasadi?

Bivši kineski predsednik Điang Cemin priznao je da su se srpski obaveštajci skrivali u kineskoj ambasadi u Beogradu u vreme NATO bombardovanja Srbije, piše hongkonški lokalni list Đinsao.

Američki list je preneo delove iz navodno neobjavljenih memoara bivšeg kineskog predsednika o okolnostima američkog bombardovanja kineske ambasade u Beogradu 1999. godine, koje u delovima objavljuje kineski Ćiansao, a prenosi Njujork post.

Penzionisani 85-godišnji bivši predsednik Điang, prema pisanju kineskog lista, navodi da je odgovorio na "privatnu molbu tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića da pruži utočište obaveštajnim jedinicama Vojske Jugoslavije u zgradi kineske ambasade".

Iako su se Sjedinjene Američke Države izvinile za taj napad, žaleći se na pogrešno navođenje CIA, kineske vlasti nikad nisu prihvatile takvo objašnjenje, ali su bile prisiljene da se uzdrže od javnog izliva besa, pošto su im Amerikanci privatno predočili dokaze o srpskim elektronskim komunikacijama koje su dolazile iz zgrade njihove ambasade, piše Ćinsao.  

Prema tim navodima, diplomatska nagodba se, izgleda, sastojala u tome da su Amerikanci "sačuvali kineski obraz", izvinivši se za "grešku", dok su kineske vlasti dozvolile da se ulični protesti u zemlji povodom tog incidenta prirodno ohlade, prenosi hongkonški list, koji je, kako tvrdi, rekonstruisao slučaj iz serije natpisa koje je Điang objavio otkad je u penziji.

Prema tim tvrdnjama, Điang Cemin se sada kaje što je dozvolio srpskoj vojsci da koristi kinesku ambasadu, jer je to bila ozbiljna diplomatska greška koja je dovela i do pogibije tri kineska državljanina i težeg ranjavanja desetina srpskih državljana.

Diplomatski incident

Bombardovanje kineske ambasade u Beogradu bio je ozbiljan diplomatski incident tokom NATO bombardovanja SRJ, 7. maja 1999. godine. Tri projektila NATO-a pogodila su zgradu ambasade Narodne Republike Kine u Novom Beogradu.

NATO se izvinio zbog incidenta, uz obrazloženje da je do napada došlo usled zastarelih mapa koje je dostavila CIA.

U danima posle napada na ambasadu, u mnogim gradovima sveta: Kopenhagenu, Bangkoku, Singapuru, Tokiju, Tel Avivu, Islamabadu i drugima, održavani su protesti ispred američkih ambasada ili konzularnih predstavništava.

U jutro, 8. maja, održano je vanredno zasedanje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na zahtev Kine.

Predstavnik Kine je pročitao saopštenje kineske Vlade u kome se ističe da napad predstavlja kršenje suvereniteta Kine, kao i osnovnih načela međunarodnih odnosa.

Takođe, Kina je oštro osudila akciju NATO-a, zahtevajući da Alijansa, predvođena Sjedinjenim Američkim Državama, preuzme odgovornost, a napad na ambasadu je nazvala "ratnim zločinom".

Predstavnik SAD je tom prilikom rekao da NATO nije gađao civile, niti ambasade i da mu je žao ako je Alijansa odgovorna za incident, ali i naveo da je za krizu odgovoran samo jedan čovek - Slobodan Milošević.