Turski sud o zabrani rada vladajuće partije

Nije jasno da li jučerašnji napad u Istanbulu ima ikakve veze sa kontroverznim sudskim slučajem, ali premijer Erdogan, i sam član AKP, rekao je da posle te tragedije, slučaj koji se vodi u Ankari, gubi na značaju.

Moderna turska republika osnovana je 1923. kao sekularna država. Od šezdesetih godina prošlog veka, 20 partija, uglavnom pro-islamističkih ili pro-kurdskih bilo je zabranjeno, zato što su navodno predstavljale pretnju sekularnim principima. Ipak, ovo je prvi put da je slučaj pokrenut protiv partije na vlasti koja ima ogromnu parlamentarnu većinu.

Ulog je veliki, jer se AKP bori za opstanak i sekularisti slučaj vide kao poslednju priliku da spreče da Turska postane islamska država. Prošle nedelje, partija je dozvolila da žene na univerzitetima nose marame.

Članovima partije, zapravo za njih 70, političke aktivnosti mogle bi da budu zabranjene na pet godina,  uključujući predsednika Abdulaha Gula i premijer Redžepa Erdogana. 

Premijer Erdogan je inače 1998. osuđen zbog podsticanja "religiozne mržnje" na 10 meseci zatvora, od kojih je odslužio četiri.

Zabrana rada partije mogla bi da dovede do perioda političke nestabilnosti ili čak novih opštih izbora, a postoje i spekulacije da bi zabrana naškodila dugo očekivanoj želji Turske da postane kandidat za članstvo u EU.

Većina analitičara smatra da je zabrana AKP najverovatniji scenario, uprkos spekulacijama da bi partija mogla da izbegne zabranu. Evropske zvaničnike brine situacija u Turskoj, pogotovo zbog, kako kažu, istorije vojnih intervencija u Turskoj, jer je u proteklih 50 godina turska vojska izazvala smenu četiri vlade.