Sećanje na žrtve Hirošime

U Hirošimi se sećaju na dan kada su Amerikanci na taj japanski grad bacili prvu atomsku bombu. Na samom kraju Drugog svetskog rata, šestog avgusta 1945. godine, američki bombarder B-29 bacio je, na osnovu naredbe predsednika SAD Harija Trumana, uranijumsku atomsku bombu na Hirošimu.

U Spomen-parku mira u Hirošimi, više desetina hiljada ljudi, minutom ćutanja, odalo je počast žrtvama.

Gradonačelnik Hirošime Tadatoši Akiba pozvao je na mir i obustavu nuklearnog oržja u svetu.

"Podržavamo predsednika Obamu, koji se zalaže da SAD, kao jedina nuklearna sila koja je upotrebila nuklearno oružje ima i moralnu odgovornost da uloži napore u eliminisanju nuklearnog oružja", rekao je Akiba.

Jedan od preživelih atomskog napada na Hirošimu, premijer Japana Taro Aso, pozvao je na mir u svetu kako se ne bi ponovila tragedija.

"Zabrana nuklearnog oružja nije samo želja preživelih, već većine ljudi i nacija na ovoj planeti", rekao je Taro Aco.

Poginulo više od 100.000 ljidi 

Najveći pojedinačni ratni zločin u istoriji čovečanstva počinjen je u Hirošimi. 

Bacanje atomske bombe izvršeno je uprkos tome što je Japan prethodno nudio kapitulaciju.

Bomba je pretvorila u pepeo 13 kvadratnih kilometara, Hirošima je potpuno uništena, a poginulo je najmanje 117.000 ljudi.

Posledice dejstva atomske bombe osećale su se decenijama posle eksplozije. Ranjeni su umirali od leukemije nastale zbog atomskog zračenja, a na deci ozračenih roditelja uočene su genetske i patološke promene.

Tri dana kasnije, 9. avgusta, druga američka atomska bomba bačena je na Nagasaki.