Drastične sankcije prete Iranu

Iran je završio program istraživanja uranijuma, usavršio nuklearnu tehnologiju i sada jedino čeka naređenje vrhovnog verskog vođe Ajatolaha Ali Hamneia da počne proizvodnju nuklearnog oružja, piše londonski "Tajms".

Sa druge strane Atlantika, njujorški "Tajms" prenosi da Obamina administracija kuje strategiju odbrane i razmatra mogućnost "drastičnih sankcija" protiv Irana na uvoz svih vrsta naftnih prerađevina.

Najavljene sankcije biće moguće samo ako Kina i Rusija stanu na stranu Sjedinjenih Američkih Država jer u suprotnom, embargo ne bi bio delotvoran.

Kada vrhovni verski vođa odobri izradu nuklearne tehnologije, neophodno je najmanje šest meseci da se sakupi dovoljno uranijuma i još šest meseci za izradu.

Iranski ministar odbrane saopštio je da je na razvoju nuklearnog programa bilo zaposleno stotine naučnika i istraživača, da je potrošeno nekoliko milijardi dolara i da je celim procesom rukovodio profesor fizike Fakri Zadeh i član Čuvara Islamske revolucije.

Bela kuća razmatra mogućnost uvođenja sveobuhvatnih ekonomskih sankcija protiv Irana ukoliko vlasti te zemlje odbiju predlog američkog predsednika Baraka Obame da pregovaraju o nuklearnom programu.

Prema pisanju njujorškog "Tajmsa", sankcije bi se ogledale u zabrani uvoza svih vrsta goriva.

Senatori podržavaju Obaminu politiku

Tokom posete Izraelu prošle nedelje, Obamin savetnik za nacionalnu bezbednost Džejms Džouns preneo je tamošnjim zvaničnicima, da je više od 70 senatora odobrilo prvom čoveku Bele kuće da preduzme akciju protiv kompanija širom sveta, koje isporučuju Iranu oko 40 odsto nafte i drugih naftnih prerađevina.

Tu vest preneli su gotovo svi izraelski mediji, a Bela kuća odbila je da komentariše izjave Obaminog izaslanika tokom posete Izraelu.

Izvor lista "Tajms", blizak američkoj administraci, veruje da je Džouns svojim izjavama u Izraelu želeo da podrži Obamine tvrdnje da će vlada Izraela prestati da preti vojnim napadom na iranska nuklearna postrojenja ukoliko se ostvari napredak, a vlasti u toj zemlji vrate za pregovarački sto.

Izjave američkog sekretara takođe bi mogle da obezbede dodatno vreme administraciji da nametne, kako to kaže državna sekretarka Hilari Klinton, "drastične sankcije", koje bi naterale Iran na dalje pregovore.

Beloj kući potrebna podrška Kine i Rusije

Bušova administracija, nakon dugog razmatranja, odbila je obustavi isporuke benzina i dugih naftnih prerađevina Iranu, koji, između ostalog, eksploatiše naftu, međutim nema je u dovoljnim količinama da bi podmirila sopstvene potrebe.

Embargo na izvoz benzina u Iran, je teška odluka administracije, s obzirom na to da će imati efekta jedino ako Kina i Rusija učestvuju u pritiscima na Iran.

Ipak, te dve države, navodi američki "Tajms", teško će pristati na takvu odluku s obzirom na to da ostvaruju veliki profit od izvoza benzina u Iran.

Vašington je dao rok Teheranu, da do kraja sledećeg meseca obnove pregovore o rešavanju "nuklearne krize", mada bilo koji konstruktivni dogovor dve strane teško je očekivati nakon minulih predsedničkih izbora na kojima je reizabran Mahmud Ahmadinežad, zaključuje londonski list.

Obaveštajne službe SAD potvrdile su još pre dve godine da je Iran razvio nuklearni program, zbog kako je navedeno, opasnosti od američke invazije na Irak. 

Prema rečima eksperta, sankcije koje najavljuje Obamina administracija mogle bi da urode plodom, s obzirom na to da je je Iran veoma oskudan u izvorištima u preradi nafte.