NATO manevriše po Gruziji

Oko 1.000 pripadnika snaga NATO iz petnaestak država počelo je seriju vežbi u vazduhoplovnoj bazi Vaziani u Gruziji, uprkos oštrim protestima Moskve, koja je ove manevre nazvala "provokacijom".

U vežbama u blizini glavnog grada Tbilisija, koje će trajati do početka juna, učestvovaće više od 1.000 vojnika iz 14 zemalja članica NATO i programa Partnerstvo za mir.

Prvobitno je planirano da u manevrima učestvuju vojnici iz 18 zemalja, ali su, u međuvremenu, dolazak otkazale Jermenija, Kazastan, Moldavija, Srbija i Švajcarska.

Vežbe se održavaju uprkos oštrim kritikama Rusije, i samo dan po okončanju vojne pobune u obližnjoj gruzijskoj bazi Muhrovani.

Gruzijski komandant manevara Nugzar Cintsandže potvrdio je da će vojne vežbe pod imenom "Kooperativni luk" biti održane po planu i da je štab vežbe stigao iz raznih zemalja, dok se dolazak svih učesnika očekuje u narednih nekoliko dana.

Vojna vežba NATO-a počela je danas, a zvanična ceremonija otvaranja biće održana tek u ponedeljak, 11. maja.

Prva faza vojne vežbe, tokom koje će se proveriti spremnost NATO komande i testirati saradnja među NATO snagama na nivou međunarodnih brigada koje treba da budu odgovor na krizne situacije, trajaće do 19. maja.

U drugoj fazi vojne vežbe, od 21. maja do 3. juna, neće biti uključeno teško vojno naoružanje, prenosi Itar tas.

Osude Rusije

Rusija je osudila manevre u Griziji, samo dan po okončanju vojne pobune u obližnjoj gruzijskoj bazi Muhrovani.

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da je jučerašnja priča o vojnoj pobuni tenkovskog bataljona u toj bazi provokacija, smišljena uoči vežbi NATO-a.

"Smatram da je to još jedna provokacija, provokacija i na informativnom, ali i na geopolitičkom planu, rekao je Lavrov TV kanalu Vesti, prenela je agencija Itar tas.

Lavrov je rekao da je uveren da "apsolutno nije slučajno da je ta provokacija smišljena baš uoči vežbi NATO na teritoriji Gruzije koje, bez obzira na sva naša upozorenja, počinju 6. maja".

Vlasti u Tbilisiju optužile su Moskvu da je akcija pobune koordinisana sa Rusijom, što je zvanično demantovano, a ruski dnevnik "Vremja novosti" preneo je izjavu gruzijskog eksperta za bezbednost Iraklija Sesiašvilija da je muhrovanski bataljon otkazao poslušnost, nakon što su komandire jedinica upozorili o mogućem učešću vojnika u rasterivanju opozicije, koja od 9. aprila protestuje tražeći ostavku predsednika Mihaila Sakašvilija.

Opozicija je za juče najavila blokade magistrala koje vode u Tbilisi, ali su posle izveštaja o pobuni lideri opozicije odustali na tri dana od protestnih akcija, podseća ruski dnevnik

Snage Južne Osetije nisu podigle borbenu gotovost

Oružane snage Južne Osetije, sa kojima je gruzijska vojska ratovala u avgustu prošle godine, nalaze se u uobičajenom režimu i, kao i ruski vojni kontingent, nisu podigle borbenu gotovost zbog početka vežbi, izjavio je agenciji Itar tas ministar odbrane te otcepljene gruzijske autonomne oblasti Jurij Tanajev.

Nazivajući vežbe bezumnim u situaciji kada je politička situacija u Gruziji nestabilna i pripremaju se parlamentarni izbori u Južnoj Osetiji, Tanajev je rekao da sprovođenjem tih vežbi NATO, SAD i Zapadna Evropa potvrđuju svoju podršku ekspanzionističkoj politici Gruzije i da predstavljaju podršku njenim ekstremističkim težnjama i razradu scenarija mogućih nasilnih aktivnosti.

Za zemlje koje su odustale od učešća u vežbama južnoosetijski ministar je rekao da su postupile razumno i realno procenile stanje, kao i da žele mir i stabilnost na Kavkazu.

Tanajev je rekao da su granice Južne Osetije pod pouzdanom zaštitom.

Predsednik Abhazije Sergej Bagapš rekao je juče da Gruzija jača svoje snage na granici sa tom otcepljenom autonomnom republikom.
Ističući da je nejasno da li se to dešava zbog vojne pobune u bazi Muhrovani ili vežbi NATO-a, Bagapš je rekao da Abhazija neće jačati snage na granici sa Gruzijom.

Pritom, predsednik Abhazije je nazvao jeftinim pozorišnim spektaklom jučerašnje događaje u Gruziji, kojima "možda još neko veruje u svetu".

NATO je negirao da se vežbe održavaju zbog Rusije ili otcepljenih regiona Južne Osetije i Abhazije.

Portparol NATO je dodao je da je Gruzija samo domaćin vežbi i da one nisu drugačije od onih koje je Alijansa ranije održavala na drugim mestima, niti da ima različite ciljeve

Špijunske afere

Osim prošlogodišnjeg rata Gruzije i Rusije u otcepljenom regionu Južne Osetije, neke od osnovnih tačaka neslaganja Rusije i Severnoatlantskog pakta su postavljanje antiraketnog štita i radara u Češkoj i Poljskoj i neslaganje po pitanju nezavisnosti Kosova.

Odnos Rusije i najveće vojne organizacije mogao bi dodatno da se pogorša posle odluke Moskve da oduzime diplomatske akreditacije ambasadoru Kanade Ralfu Lisišinu, direktorki Informativnog biroa Alijanse u Moskvi Izabel Fransoa i atašeu kanadske ambasade u Rusiji Mark Opgenort.

U saopštenju se navodi da je taj potez bio iznuđen i da je povučen kao odgovor na neprijateljski akt od strane NATO-a prema službenicima Predstavništva Ruske Federacije pri NATO-u.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov istakao je da je Rusija morala da reaguje.

"Ukinuli smo akreditacije dvojici službenika iz NATO centra za informacije. Naši partneri u NATO-u, bar oni koji su pokrenuli proterivanje dvojice ruskih diplomata, nisu mogli da očejkuju ništa drugo. Takva su pravila igre", naglasio je Lavrov.

Odluka o proterivanju dvojice diplomata doneta je kao odgovor na špijunski skandal u Estoniji iz februara ove godine, kada je visokorangirani estonski činovnik Herman Sim dobio 12,5 godina zatvora zbog špijunaže protiv Estonije i NATO-a u korist Rusije.

Oštar odgovor Rusije

Stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin najavio je juče da će odgovor Rusije na proterivanje Viktora Kočukova i Vasilija Čižova, biti nesumnjivo, oštar. "Odgovorićemo partnerski", rekao je Rogozin.

Ministarstvo inostranih poslova Belgije odlučilo je da protera dvojicu službenika ruskog Stalnog predstavništva pri NATO-u, kojima je Alijansa ranije oduzela akreditaciju, saopštila je predstavnica tog ministarstva Delfina Kolar.

Kolarova je rekla da je Stalnom predstavništvu Rusije pri NATO-u formalno saopšteno da akreditacija dvojice ruskih službenika više ne važi i da na taj način ne postoji osnov da oni obavljaju diplomatske funkcije u Belgiji.

"Posle isključenja sa spiska diplomatskog personala ruske diplomate - Viktor Kočukov i Vasilij Čižov - ostaju bez dokumenata potrebnih za boravak u Belgiji i potrebno je da napuste zemlju u najskorije vreme", rekla je Kolarova.

Ruski predstavnik Rogozin je kategorički istakao da su njih dvojica kadrovi ruskog MIP-a i da nemaju nikakve veze sa optužbama za špijunažu i skrenuo pažnju da je posle nekoliko sati posle poverljivog razgovora sa Sheferom, detaljna i tačna informacija o incidentu bila u "Fajnenšl tajmsu".

Rogozin je istakao da to svedoči o namernom puštanju informacije u medije i da predstavlja znak političke provokacije.

Stalni predstavnik Rusije pri Evropskoj uniji Vladimir Čižov, čiji je 23-godišnji sin jedan od dvojice proglašenih za "persone non grata", rekao je da je u ovom slučaju reč o "ciničnoj provokaciji, koja svedoči o nameri njenih autora da nanesu štetu odnosima Rusije i NATO-a, koji tek što su počeli da se izvlače iz ćorsokaka".

Ruski mediji javili su juče da je i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov odustao od učešća na ministarskom zasedanju Saveta Rusija-NATO, planiranom za 19. maj u glavnom gradu Belgije, prvom na tako visokom nivou posle prošlogodišnjeg petodnevnog južnoosetijskog rata, posle kog su zahladneli odnosi.

Smanjenje nuklearnog naoružanja šansa za bolje odnose

Vojni analitičari ukazuju da je jedina nada za popravljanje odnosa SAD i Rusije u novim razgovorima o smanjivanju nuklearnog naoružanja. Dve strane su odredile rok do decembra da postignu dogovor.

Nedavno završeni razgovori o ograničenju nuklearnog oružja između SAD i Rusije u Rimu ocenjeni su kao uspešni, uz najavu da bi trebalo nastaviti dalje kontake kako bi se postigao dogovor.

Pregovori su zakazani pošto su se predsednici dve zemlje, Barak Obama i Dmitrij Medvedev, početkom meseca dogovorili u Londonu da zajedno rade na novom sporazumu koji će zameniti Sporazum o smanjenju naoružanja.

Američki zvaničnici saopštili su da su pregovori veoma važan zamajac za promenu rusko-američkih odnosa i vraćanja uzajamnog poverenja.

Obe strane su se složile da je novi sporazum prilika da dve nekada suprotstavljene super sile u vreme Hladnog rata sada mogu da sarađuju uprkos tome što se ne slažu oko brojnih pitanja u svetu.

O rusko-američkim odnosima biće reči i sutra, jer ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov putuje u prvu posetu SAD od dolaska nove američke administracije Baraka Obame.

Lavrov bi trebalo da se sretne sa državnom sekretarkom Hilari Klinton, a najavljeno je da će na sastanku biti razmotren čitav kompleks saradnje u okviru Saveta Rusija-NATO.