Papa Franja ukinuo povlastice svima koji žive u stanovima koji su u vlasništvu Vatikana

Više od 5.000 nekretnina je u vlasništvu Svete stolice, a 4.000 njih nalazi se u Italiji – većina u Rimu.

Najveći broj nekretnina je u zoni Vatikana. Nekretnine koje se nalaze u inostranstvu su u Londonu, Parizu, Ženevi i Lozani.

Predsednik APSE Nuncijo Galantino izjavio je za italijanske medije da je 14 odsto tih nekretnina na slobodnom tržištu, dok je 86 posto namenjeno institucionalnim potrebama zaposlenih, kao i penzionera Rimske kurije.

Podelio je nekretnine na četiri velike kategorije: slobodno tržište (imovina sa tržišnim zakupom), subvencionisana renta (nekretnine namenjene zaposlenima u Vatikanu ili penzionerima na koje se primenjuju subvencionisane zakupnine), bez ikakve naknade (nekretnine koje koriste visoki prelati, verski redovi, dikasteriji u besplatnom režimu), kao i ostale nekretnine proizašle iz popisa nekretnina i koje su podložne daljoj istrazi.

Prema njegovim rečima, nekretnine Vatikana imaju oko 1,5 miliona kvadratnih metara. Kada je reč o porezu, APSA je 2021. godine uplatila 5,3 miliona evra poreza na imovinu i 2,57 miliona evra poreza na zaradu kompanija.

Upis u Rescriptum ex audientia

Papina odluka je upisana u Rescriptum ex audientia, odnosno u pisanom odgovoru na pitanja od pravne važnosti i objavljena u Acta Apostolicae Sedis, poput Službenog glasnika u Italiji.

Dokument je potpisao prefekt Vatikanskog sekretarijata za ekonomiju Maksimino Kabalero Ledo, koga je papa pre nekoliko dana imenovao za člana Komisije za poverljiva pitanja.

Komisija, koja je osnovana 2020. godine, ima zadatak da nadgleda ugovore koje skapa Državni sekretarijat i da utvrdi koji akti ekonomske prirode treba da ostanu poverljivi.

Odluka će biti dostavljena svim zakupcima stanova u vlasništvu Vatikana, a u međuvremenu je već dostavljena važnim prelatima i okačena je u dvorištu San Damazo, blizu Apostolske palate.

Može se pročitati da je, kako bi se suočio sa rastućim obavezama koje zahtevaju ispunjenje u službi Vaseljenske crkve i ne bi li se izašlo u susret svim osobama kojima je potrebna pomoć u vrlo teškom ekonomskom momentu, papa Franja izrazio potrebu da svi podnesu određenu žrtvu kako bi se izdvojila potrebna sredstva za misije Svete stolice i povećanje prihoda od onoga što je moguće zaraditi drugačijim upravljanjem nekretninama.

U dokumentu se ne pominju iseljenja iz tih stanova, a ugovori će se postepeno prilagođavati postojećim potrebama. Biće eliminisani i takozvani stambeni doprinosi, tj. doprinosi koji se izdaju za plaćanje zakupa nekretnina.

Pored toga, dokument određuje i da će institucije koje poseduju nekretnine morati da naplaćuju subjektima uobičajene tržišne cene koje važe za sve one koje nemaju nikakvu poziciju u Svetoj stolici i u državi Vatikan. Takođe je precizirano da će sve izuzetke morati da odobri papa lično.

Naime, Vatikan nije država poput ostalih – ne može da koristi pomoć monetarne politike, jer je uključena u sistem evra, kao ni fiskalne politike, jer ne ubira poreze.

Vatikan je izložen ogromnim troškovima – osoblje, rukovodstvo, održavanje. Poseduje i autonomne prihode: Vatikanske muzeje i pokretne i nepokretne investicije, čiji su značajan deo rente od stanova. Ali i Vatikanski muzeji, kao i nekretnine, pretrpeli su gubitke usled pandemije.

Reakcije na papinu odluku

Nakon papine odluke, svi koji žive u stanovima koji su u vlasništvu Vatikana ili institucija koje su povezane sa njim, moraće da plaćaju više najmove iako još uvek nije jasno da li će biti izjednačeni sa tržišnim uslovima.

Pitanje nekretnina u vlasništvu Vatikana je u žiži italijanske javnosti već duži niz godina, naročito nakon izlaska knjige "Srebroljublje" novinara Emilijana Fitipaldija, u kojoj se, između ostalog, pominje i postojanje velikog rimskog potkrovlja u kome je živeo kardinal Tarćizio Bertone, bivši državni sekretar, a u kome su izvršeni radovi renoviranja zahvaljujući fondovima pedijatrijske bolnice Bambino Đezu.

U Vatikanu, kako je napisao za dnevni list Domani upravo novinar Fitipaldi, ova papina odluka je dovela do kontroverznih reakcija, posebno činjenica da je papa odlučio da svaki izuzetak mora lično on da odobri.

"U Vatikanu živimo u kućama koje ne mogu da se izdaju nekome ko ovde ne živi i ne radi obzirom da se nalaze u Svetom gradu. Često živimo i sa dve ili tri časne sestre. Rizik je da ćemo i mi i one morati da odemo, a da će stanovi ostati prazni", rekao je sveštenik koji je želeo da ostane anoniman.