F-35 problema između Vašingtona i Ankare – ko kome duguje novac

Fotografije aviona F-35 osvetljenog reflektorima ispred crvene zavese sve je što ostalo od američko-turskog partnerstva u proizvodnji aviona pete generacije. Četiri godine kasnije, Ankara traži da joj se vrati 1,4 milijarde dolara uloženih u ovaj projekat. Amerika pak zahteva dodatne uplate zbog gubitaka koji su u međuvremenu nastali.

Kompanija "Lokid Martin" je sredinom juna 2018. godine u Teksasu predstavila prvi avion F-35 napravljen za tursko ratno vazduhoplovstvo, ali su se stvari, odmah nakon toga, dramatično zakomplikovale, pa ova letelica nikada nije stigla u Tursku.

Letelica sa serijskim brojem "18-0001", kao i još pet "turskih" letelica zadržano je u Sjedinjenim Američkim Državama pošto su prvo Senat, a odmah zatim i administracija tadašnjeg predsednika Donalda Trampa, suspendovali učešće Turske u ovom projektu, jer je Ankara, u međuvremenu, od Rusije kupila protivavionski sistem S-400.

Početkom nedelje, turski ministar spoljnih poslova Mahmut Čavušoglu je od SAD zatražio da vrati 1,4 milijarde dolara, odavno uplaćenih za nove avione.

"Što se tiče aviona F-35, Turska je isključena iz programa. Platili smo 1,4 milijarde i prirodno je da očekujemo da nam se taj novac vrati. Bilo bi poželjno da se to dogodi što pre", rekao je Čavušoglu.

Nešto pre toga, i Amerikanci su sličan zahtev poslali vlastima u Ankari, tvrdeći da je suspenzija turskog učešća u projektu F-35 dovela do dodatnih troškova, odnosno između sedam i osam miliona dolara po letelici.

Ili 500 miliona dolara, koliko je "Lokid Martin" koštao proces promene dobavljača tačno 1.005 od ukupno 24.000 delova koji se ugrađuju u avione F-35. Turska je, prema ugovoru, proizvodila 817 komponenti za trup aviona i 188 delova motora.

Turski izvori navode da su kompanije iz ove države, uprkos suspenziji, isporučivale delove sve do septembra 2021. godine, posle čega je Turska i zvanično suspendovana iz proizvodnje aviona F-35.

Gotovo istovremeno, Turska je prvi put zatražila da se joj se vrati novac. Serija susreta dve strane okončana je bez rezultata.

U komplikovanu situaciju oko isporuke ratnih aviona Ankari umešao se i kongresmen Majk Mekol, koji je Turskoj predložio da svoje sisteme S-400 isporuči Ukrajini, a da zauzvrat dobije američki sistem "patriot", po matrici kako je to sa S-300 učinila Slovačka.

Administracija Džozefa Bajdena je bila nešto konkretnija od kongresmena, pa je Turskoj ponudila 40 novih aviona F-16 i modernizaciju još 80 letelica u zamenu za slobodan prolaz Švedskoj i Finskoj u NATO.

I kada se činilo da je Ankara pristala na ovakvu ponudu, prokurdski aktivisti su u Stokholmu zapalili primerak Kurana, što je izazvalo gnevnu reakciju turskih vlasti i na neodređeno vreme odložilo prijem Švedske u Alijansu.

Vlasti u Ankari uključile su se u projekat računajući da će sa 100 aviona zameniti postojeću flotu letelica F-16 i predstavljati vodeću vazduhoplovnu silu u regionu.

U međuvremenu, turske proizvođače je zamenio nemački "Rajnmetal", koji će ubudeće proizvoditi centrali deo trupa ovog aviona. Novim ugovorom, predviđeno je da će u Nemačkoj biti postavljena i proizvodna linija za kompletne letelice F-35. Ostale delove ubuduće će proizvoditi američke kompanije.

Dodatne tenzije u rešavanju problema vezanih za ovaj projekat predstavlja i razmena teških reči između Atine i Ankare, jer je Turska optužila Evropsku uniju za "jednostrano ponašanje i nedostatak vizije" prema Turskoj.

Turske kritike se odnose na seriju nedavnih problema u odnosima dve države, koji su proistekli iz turskih tvrdnji da su grčke oružane snage dovukle naoružanje i dodatno ojačale položaje na ostrvima koja se nalaze nadomak turske obale.

U međuvremenu, Grčka je od SAD zatražila isporuku aviona F-35. Prema poslednjim informacijama iz Vašingtona, Kongres je na korak od odobravanja ove isporuke.