U Italiji raste broj napada na zdravstvene radnike, hoće li se vratiti policija u bolnice

Poslednji slučajevi svedoče o tome da Italijani više ne poštuju lekare i da često, ukoliko su nezadovoljni tretmanom ili smatraju da zdravstveno osoblje treba više da učini za njih, prelaze na fizički obračun.

Tako je samo pre nekoliko dana u blizini Verone napadnut lekar koga je pacijent za vreme pregleda uhvatio za ruke.

Pre toga u Udinama je doktorka na specijalizaciji bila žrtva pokušaja davljenja, pa je zbog preživljene traume odlučila da napusti lekarsku profesiju.

Početkom januara je napadnut medicinski radnik u Trstu, dok je u hitnoj pomoći u Palermu jedna majka uhvatila medicinsku sestru za vrat i udarila je o zid, a suprug je napao čuvara.

Istog dana je u Napulju napadnuto osoblje hitne pomoći, a u Bariju je jedna žena koja je bila primljena pod zelenim kodom (najlakši slučajevi) zbog male povrede na prstu, zahtevala da bude primljena odmah, te je išutirala medicinsku sestru koja je pokušala da joj objasni da mora da sačeka red nakon teških slučajeva obeleženih crvenim kodom.

U Milanu je hirurga od 76 godina ubio bivši pacijent od 62 godine koga je doktor pregledao samo jednom pre dve godine. Pacijent je lekara prepoznao na parkingu bolnice, te je prvo svojim automobilom udario njegov automobil, a zatim je iz gepeka izvadio sekiru kojom je doktora dva puta udario u glavu.

Lekar je preminuo nakon 36 sati agonije. Ubica je kasnije policiji izjavio da ga lekar pre dve godine nije adekvatno lečio, kao i da mu je prepisao samo dve infuzije koje su mu prouzrokovale mučninu.

Najugroženije medicinsko osoblje u hitnoj pomoći 

Najviše rizikuje medicinsko osoblje u hitnoj pomoći, ali i lekari opšte prakse koji primaju pacijente u svojim ambulantama.

Na prvom mestu po napadima je region Pulja, za kojim sledi Sicilija, Toskana, Kampanja, Pijemonte, Lombardija, Kalabrija, Marke, Emilija Romanja, Abruco, Sardinija, dok su na poslednjem mestu Umbrija i Bolcano.

Ministar zdravlja Italije Oracio Skilači izjavio je da će preduzeti nove mere protiv neprihvatljivih fizičkih, kao i verbalnih napada na zdravstveno osoblje, te da u saradnji sa organima reda pokušavaju da nađu rešenje koje će štititi zdravstvene radnike na njihovim radnim mestima.

Postoje i oni koji traže da u bolnicama bude prisutna vojska koja bi štitila zdravstvene radnike.

To je slučaj sa Federacijom lekara Cimo–Fesmed koji podvlače da se svaki dan dešavaju neprijatne situacije u bolnicama u celoj zemlji i da se radi o fenomenu koji je u porastu, tako da oni predlažu prisustvo vojske u bolnicama koja bi na taj način garantovala red i mir i normalno obavljanje posla.

Vratiti policiju u bolnice

Italijanski zdravstveni sistem je preopterećen, malo je osoblja, a mladi sve češće napuštaju posao u hitnoj pomoći zbog napornih smena i intenziteta posla. Odeljenja hitne pomoći u Italiji su preopterećena, dok je stres od pandemije još prisutan.

Ministar spoljnih poslova Italije Mateo Pjantedozi izjavio je da je veliki broj velikih italijanskih bolnica meta napada pacijenata i da je policija koja je nekada bila prisutna u bolnicama s vremenom napustila ta mesta, ali da je sada vreme da se vrate.

"Radimo na tome da napravimo mapu bolnica u Italiji koje su najviše podložne napadima i u toku ove nedelje ćemo imati podatke, pa ćemo i preduzeti određene i konkretne mere", poručio je ministar.

U ponedeljak je ministar zdravlja sazvao Nacionalni savet bezbednosti ne bi li se diskutovalo o ovom novom problemu u Italiji. On za Korijere dela sera govorio o alarmantnim podacima naročito na Siciliji i u regionu Pulja.

Podaci italijanskog Instituta za zdravstvenu zaštitu od 2016. do 2020. pokazuju da je zabeleženo 12.000 prijavljenih slučajeva agresije, nasilja i pretnji zdravstvenim radnicima tj. oko 2.500 godišnje.

Čak 64 odsto njih su žene, a u 2022. godini prema podacima Crvenog krsta Italije napadi su se uvećali za 60 odsto.

Prema mišljenju ministra zdravlja, potrebno je smanjiti pritisak na hitnu pomoć, jer Italijani traže pomoć lekara i za najmanji problem, te je potrebno da se obraćaju hitnoj pomoći samo kada je to zaista potrebno, a to je moguće samo ako se poveća broj lekara opšte prakse.

Takođe, dodaje, potrebno je da lekari više ne rade sami u noćnim smenama ili u izolovanim ambulantama, već uz njih mora biti prisutno i drugo osoblje.