Slučaj Ane Volš, šta sve može biti trag

Pomno se prate sve nove informacije u vezi sa slučajem nestanka Ane Volš. O tome kako se vrši uviđaj, šta sve može biti trag, šta su dokazi - u emisiji Oko govorili su prof. dr Ivana Bjelovuk i prof. dr Darko Marinković sa Kriminalističko-policijskog univerziteta i dr Dragana Zgonjanin Bosić, šefica odseka za forenzičku DNK dijagnostiku iz Kliničkog centra Vojvodine.

Ovaj slučaj profesor Marinković je okarakterisao kao nestanak osobe za koji postoje ozbiljne indicije da je u pitanju ubistvo.

"Da li će istraga rezultirati time da se pokrene krivični postupak i da li će eventualno Brajan Volš i još neko drugi biti osuđen, to će istraga pokazati", kaže Marinković.

Napominje da je, prema informacijama koje su nam poznate, prikupljen veliki broj dokaza biološkog porekla, a da se sumnja i da je sam Volš postupao na način da sakrije njeno telo.

Govoreći o tragovima koji su, koliko nam je poznato, pronađeni u ovom slučaju, dr Zgonjanin Bosić ističe da je reč o adekvatnim materijalima za analizu.

"Drška noža obično sadrži DNK materijal osobe koja seče ili ubija, dok će sečivo sadržati DNK žrtve. Teško je ukloniti DNK materijal kao što je krv, bezobzira koje metode se upotrebljavaju. Bez obzira na sve napore i metode čišćenja, pravilnom obradom lica mesta. izuzimanjem ovakvih tragova moguće je doći do dokaza. Znajući i namenu nekih predmeta koji su pronađeni, ako su to testera i nešto tome slično, testiraju se regije od interesa da bi se utvrdilo koje osobe su je koristile i sečivo za utvrđivanje žrtve ", kaže dr Zgonjanin Bosić.

Napominje da se krv i pljuvačka vrlo lako prenose na druge, te da savremene metode forenzičke analize omogućavaju da se do rezultata može doći za dva, tri dana.

Odakle početi

Prof. dr Ivana Bjelovuk objašnjava da se kod rešavanja ovakvih slučajeva uvek prvo kreće od mesta izvršenja, tj. od pretpostavke gde bi to moglo biti, koje se proširuje.

"Gde bi mogli da se nađu svi ostali relevantni dokazi za analizu, npr. tragovi krvi na mestu događaja mogu poslužiti za DNK analizu, jako mala količina je dovoljna da se uradi DNK profil onoga čija je ta krv. S druge tačke gledišta, krv kada leti kroz vazduh prilikom udaraca može se naći i na nekim drugim materijalima, ne samo na sredstvima izvršenja, već i na zidovima i drugim površinama", kaže Bjelovuk.

Radi se i rekonstrukcija događaja.

"Na koji način su ti tragovi krvi nastali, čime je udrena, koliko puta, sve to zavisi kakvo je mesto događaja... Koliko je to očuvano, kakvim je sredstvima tretirano", kaže Bjelovuk.

Profesor arinković napominje da je gotovo nemoguće očistiti sve nakon ubistva tako da ne ostane neki biološki trag, te da se desi da prostorija bude potpuno čista i da se počinioci iznenade kada im se pokažu fotografije pronađenih tragova.

"Ubistvo bez leša"

Profesor Marinković objašnjava da se u kriminalistici koristi pojam "ubistvo bez leša", u situacijama kada osoba nestane a postoje snažne indicije da je ona ubijena i da je učinilac uklonio telo tako da do njega nije moguće doći.

"Kriminalci često kažu kada nema leša, onda nema dela. Međutim, to nije tako. Za lešom će se tragati jedno dogledno vreme... Onda će verovatno istraga, na osnovu dokaza, pokrenuti krivični postupak, odnosno preći u fazu optuženja, tj. dokazivanja krivice", kaže profesor.

Tu se, dodaje, obično radi o planiranim, često veoma sofisticiranim, lukavim radnjama, pa treba uložiti ogroman napor da se cela ta priča rasvetli.

Dr Zgonjanin Bosić ističe da je tu biološki materijal izuzetno značajan, jer otkriva i žrtvu i počinioca. Zadatak forenzičara je, dodaje, da te tragove uoče, uporede sa referentnim uzorcima, da donesu zaključke, daju nalaze i mišljenja na osnovu kojih organi istrage donose odluke.

"DNK je vrlo moćan dokaz, zato se pribegava uništavanju tela. Pored ovakvih viđenih načina uništavanja tela, postoje i slučajevi kriminalnog spaljivanja tela sa ciljem da se telo uništi. Tada su praktično uništeni eventualni DNK dokazi koji bi postojali na telu žrtve, ali tada je veoma teško i identifikovati osobu. Naš zadatak je tada identifikovanje skelentnih ostataka i upoređivanje sa uzorcima srodnika kao što su roditelji i deca", kaže Zgonjanin Bosić.

Kako se prate tragovi

Prof. dr Ivana Bjelovuk objašnjava da se tragovi obrađuju po standarnim procedurama, posle čega se izrađuje dokumentacija.

"Svaki trag koji se nađe na mestu događaja mora da bude obrađen na adekvatan način - izrada foto dokumentacije, zapisnika o uviđaju, forenzika, skice... Kod krivičnih dela kao što je ubistvo jako je značajna skica, što npr. nije važno kod krađa, ali kod ubistva, naročito kad se koristi vatreno oružje, jako je važno gde se koji trag nalazio", kaže Bjelovuk.

Nakon toga slede razgovori sa svedocima i drugim licima od značaja za istragu, dodaje Marinković.

Profesorka Bjelovuk napominje da je tokom istrage važno da se vodi računa o lancu kretanja dokaza i toku njegove obrade.

"Od momenta kada se trag pronađe... treba da ga zapakuju na odgovarajući način, u odgovarajućoj ambalaži, da ga obeleže da se ne bi usput kontaminirao, da ne ispadne iz kese, da se fotografiše sam postupak pakovanja, transporta traga, do laboratorije...", rekla je Bjelovuk.

Dr Marinković ističe da je za istragu otežavajući faktor kada su tragovi kontaminirani, pa sa jednog traga ne može da se izoluje DNK jedne osobe.

Šta učini protok vremena

Ana Volš nestala je pre dve nedelje. Profesor Marinković ističe da se, u situacijama kada vreme odmiče, sve teže dolazi do dokaza.

Biološki dokazi će vremenom slabije moći da se koriste, tj. biće uništeni, kaže Marinković.

Međutim, i tada se, napominje profesorka Bjelovuk, mora uporno raditi na pronalaženju tragova.

"Da neke jednostavne predmete na kojima, npr. četka za kosu, perut i dlaka može da bude materijal koji može da se koristi za analizu da li krv u kesama potiče od nje, plus od srodnika", kaže Bjelovuk.

Napominje da je veoma važno da se pronađe što više tragova, koji će moći da se koriste za rekonstrukciju događaja, kako bi se došlo do izvršioca i do saizvršioca ako ga je imao.

Ko je sumnjiv

Nestanak Ane Volš prijavio je njen suprug, koji je potom uhapšen zbog ometanja istrage. Na pitanje koliko je često onaj koji prijavi nestanak ustvari i izvršilac krivičnog dela, profesor Marinković objašnjava da u rešavanju ovakvih slučajeva važi pravilo da u svakog treba sumnjati.

"Kada je u pitanju sumnjivi nestanak lica vrlo često imamo situaciju da se u kriminalnoj istrazi polazi od osoba koje su prijavale nestanak, a to su bliske osobe, prijatelji i članovi proodice", rekao je Marinković pojasnivši da se to posebno odnosi na situacije kada postoje konflikti unutar porodice ili kada je reč o intimnim odnosima.

Profesor dodaje da postoje slučajevi kada se telo nikada ne pronađe, ali je uglavnom tada reč o osobama koje potiču iz kriminalnog miljea, a za koje se osnovano sumnja da su ubijene.

U Zemunskom klanu se žargonski govorilo "Otišao je u Kanadu", kaže profesor.

Zašto još ne znamo šta se desilo sa Anom 

Sagovornici Oka saglasni su da se pri razrešavanju ovakvih slučajeva ne treba zaletati, već treba sačekati da se sakupi dovoljan broj materijalnih i ličnih dokaza, odnosno izjava.

"Treba biti siguran da imate osnovanu sumnju za podnošenje krivične prijave, ne možemo indicije uzimati u obzir", kaže profesorka Bjelovuk.

Profesor Marinković napominje da je muž Ane Volš pritvoren, te da to pruža mogućnost da se nesmetano radi na prikupljanju dokaza.

"Mislim da je situacija takva da neće biti teško rešiti ovaj slučaj", smatra Marinković.