Ratovi zvezda iznad Egejskog mora

Grčke vlasti objavile su da su turski borbeni avioni i dronovi, tokom prošle godine, 11.000 puta povredili grčki vazdušni prostor, kao i da je, prvi put, na nebu iznad Egejskog mora zabeležen bliski susret bespilotnih letelica – turskog "bajraktara" i grčkog "herona".

Dve letelice, kako su navele grčke vlasti, letele su neuobičajeno blizu ostrva Hios, čime je, suštinski, počela nova faza trke u naoružavanju koja već godinama opterećuje, ionako složene, odnose dve države.

Nedugo zatim, grčko ministarstvo finansija odobrilo je okvir za finansiranje novog programa razvoja bespilotnih letelica, smišljenog kako bi ta država samostalno proizvela savremeni borbeni dron s vertikalnim poletanjem i sletanjem. U programu razvoja grčke bespilotne letelice učestvovaće ministarstvo odbrane, četiri univerziteta i centri za inovacije.

Takav potez, suštinski predstavlja odgovor na turski program dronova "bajraktar", kojima je Ankara, poslednjih godina, zauzela dobar deo svetskog tržišta bespilotnih letelica.

Odmah posle grčke odluke, "bajraktar" je predstavio novi dron nazvan "DIHA", sposoban da vertikalno poleće i sleće, te ispunjava zadatke izviđanja i podrške trupama na zemlji. Proizvođač tvrdi da novi dron ima operativni dolet od oko 150 kilometara.

Sredinom decembra, ista kompanija predstavila je i dron "kizilelma" dužine bezmalo 15 metara, koji će biti na mlazni pogon. "Crvena jabuka", kako u prevodu glasi ime novog drona, napravljena je kako bi se rešili problemi nastali posle odbijanja Amerikanaca da Turskoj prodaju avione F-35 i komplete za modernizaciju postojećih letelica F-16.

Proizvod "želje Turske da ima slobodno nebo", kako je najavljen ovaj projekat, biće naoružan širokim spektrom projektila vazduh–zemlja, protivbrodskim raketama, pametnim bombama, kasetnom municijom i projektilima za uništavanje bunkera.

Razvoj turskih letelica, odmah, izazvao je još jednu reakciju Grčke, koja je za 400 miliona dolara kupila tri drona "MQ-9B" i prateću opremu, namenjenu pomorskom izviđanju i identifikovanju mogućih meta. Ovaj dron, nazvan "si gardijan", ili čuvar mora, ima dolet od oko 1.800 kilometara.

Atina, istovremeno, pregovara sa Izraelom o nabavci laserskog sistema za borbu protiv bespilotnih letelica "čelični zrak", dometa oko sedam kilometara. Ovaj sistem su izraelske oružane snage već isprobale protiv dronova koji su prethodnih meseci doletali sa palestinskih teritorija na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze.

Turski mediji su u nekoliko navrata proteklih meseci javljali da je Izrael tajno rasporedio bar jedan ovakav sistem na ostrva nedaleko od turske obale.

Ukoliko ovaj sistem bude isporučen Grčkoj, četiri decenije pošto je tadašnji američki predsednik Ronald Regan najavio razvoj laserskog naoružanja namenjenog borbi protiv balističkih projektila, program "Ratovi zvezda" ostvariće se iznad Egejskog mora i to u trenutku visokih tenzija između Ankare i Atine.

Osim izraelskog sistema, Grčka računa i na domaći sistem za borbu protiv bespilotnih letelica, koji se razvija u sklopu evropskog programa "Aladin".

Grčke vlasti navele su da je tokom 2022. godine 2.713 turskih borbenih aviona i bespilotnih letelica u 11.000 slučajeva povredilo vazdušni prostor Grčke, odnosno dvadeset puta više nego pre deset godina.

Dodatni problem u odnosima između ove dve države predstavlja i ugovor o prodaji tri "bajraktara" Albaniji, što je grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas nazvao "pokušajem revizionizma na Balkanu".

"Njihov cilj nije samo saradnja već stvaranje zone uticaja, što nije u saglasnosti sa evropskim perspektivama i evropskim vrednostima", rekao je grčki ministar tokom nedavne posete Tirani.

Trka u naoružavanju na istoku Mediterana intenzivirana je krajem juna prošle godine, kada je Grčka objavila da će uskoro od Sjedinjenih Država zatražiti isporuku višenamenskih aviona F-35, piše grčki Katimerini.

Atina je nabavku novih aviona najavila usred sve žešćih tenzija s Turskom, koja je počela testiranje prvog nosača dronova u svetu, broda "Anadolu".

"Anadolu", dug više od 230 metara, najveći je ratni brod u istoriji Turske i prvi je nosač dronova na svetu. Suštinski, prepravljanje ovog broda u nosač bespilotnih letelica iznuđen je potez Ankare, jer je prvobitno planirano da L-400 nosi osam višenamenskih aviona F-35, ali je Amerika odbila da proda te letelice zbog kontroverzne odluke Turske da nabavi ruske PVO sisteme S-400.

Grčka je, prošle godine potpisala ugovor o vojnoj saradnji s Francuskom, prema kojem će za 4,4 milijarde dolara dobiti tri nove fregate i još osam "rafala".

Turska pak računa na domaću proizvodnju naoružanja, ali i na modernizaciju desetina borbenih aviona F-16, koja je bila blokirana zahvaljujući naporima grčkog lobija u američkom Kongresu.

Iako zapadne diplomate podizanje tenzija pripisuju početku kampanje Redžepa Tajipa Erdogana pred predsedničke izbore, koji se održavaju sledeće godine, Turska i Grčka se već godinama spore oko pomorskih granica i prava za istraživanje i eksploataciju energenata u Egejskom moru i istočnom Sredozemlju.