Bajden i Si na Baliju – kakvi su odnosi Amerike i Kine posle tri sata razgovora

Profesorka Dragana Mitrović podsetila je za RTS da je susret Džozefa Bajdena i Si Đinpinga prvi od kad je Bajden postao američki predsednik, navodeći da su pre toga imali dva onlajn susreta.

"Kineski mediji nisu ponovili navodni deo njihovog zajedničkog stava ili onoga što je izrečeno tokom tog susreta, koji je trajao više od tri sata u hotelu u kom je odseo predsednik Si, zato što je to gest poštovanja prema onome ko je od njih dvojice stariji po predsedničkom stažu", navodi Mitrovićeva.

Ukazuje da to govori da "suštinske razlike i probleme koji postoje u odnosima SAD i Narodne Republike Kine nisu otklonjeni ovim susretom, ali da su odnosi odmrznuti posle turbulencija, koje su nastale tokom posete Nensi Pelosi Tajvanu".

"Čuli smo da je Bajden izrazio protest zbog agresivnog postavljanja Kine prema Tajvanu u južnom i istočnom kineskom moru. Čuli smo i da su SAD pozvale Kinu da zajedno i odgovorno upravljaju bitnim procesima u svet, kao i da njihovi odnosi ne doprinose pogoršanju globalne situacije već da onim upravljaju tim odnosima, koji su konkurentski", kaže Mitrovićeva.

Ističe i da Bajden nije negirao da su konkurenti, ali da smatra da treba kontrolisati način na koji se to ispoljava to nadmetanje.

O relaciji Vašington-Kina-Moskva

Govoreći o odnosu SAD, Rusije i Kine, Mitrovićeva navodi da se situacija nije promenila kada su ove tri sile u pitanju.

"SAD vrše strateški pritisak i na Moskvu i na Peking, videvši obe države kao neprijateljske i izazivačke u postojećem poretku, u kojim dominiraju SAD. Za razliku od Rusije koju tradicionalno potcenjuje, Kinu vide kao velikog ekonomskog takmaca i državu koja ima potencijale da bude veliki izazivač", ističe Mitrovićeva.

Objašnjava i da je Kina država na čijem je čelu Komunistička partija, koja ima potpuno drugačiju ideologiju i ekonomiju.

"Ima moć da se na način na koji organizuje politički sistem i ekonomiju, širi po svetu. Kina se zalaže za nastanak multipolarnog sveta. Imali smo susret predsednika Sija i Makrona, kada je Si pozvao da Evropa nastavi bude od polova multipolarnog sveta i da se odurpe i sačuva autonomiju", navodi Mitrovićeva.

Navodi i da Kina i Amerika, kao dve najmoćnije države, treba najpre da urede međusobne odnose.

"Američki državni sekretar će otići u Peking sledeće godine da operacionalizuje, ovo što je na najvišem nivou relaksirana situacija. Neće prestati, međutim, da Amerika vodi žestok tehnološki rat protiv Kine, u nastojanju da je spreči da u tehnološkom smislu dostigne nivo kako bi postala nezavisna tehnološki od Zapada", ističe Mitrovićeva.

Dodaje da Kina mora da nađe načina da se tome odupre, te da je i u tome značaj odnosa Kine i Moskve i njihove saradnje.

O Zelenskom i Lavrovu na Baliju

Gošća Dnevnika, govoreći o Samitu G20 na Baliju,  kaže da su domaćini pristali da Ukrajina učestvuje u ovom formatu, koji se prvenstveno bavi ekonomskim pitanjima i načinom da 20 najvećih ekonomija sveta pronađu zajednički imenitelj, u okviru koga će razrešiti akutne probleme gladi, smanjene žetve, otpisa dugova klimatskih promena.

"Senka ukrajinskog sukoba lebdi i nad ovim skupom, iako je domaćin rekao da G20 ne sme da dozvoli da novi hladni rat bude najtamnija senka koja će preklopiti važnije teme za koje se moraju naći konkretna rešenja", navodi Mitrovićeva.

Ističe da se na marginama Samita mogu očekivati kontakti, kojima će se tražiti okončanje rata u Ukrajini.

Mitrovićeva kaže i da je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na Samitu zamerio NATO-u na agresivnim akcijama u Aziji i Pacifiku, optužujući ga za eskalaciju sukoba i u ovom delu sveta.

Prema njenim rečima, susret šefova spoljnih obaveštajnih službi u ponedeljak u Turskoj i susret Lavrova sa Makronom, vodiće ka tome da se nađe put do pravih pregovora koji bi vodili ka okončanju sukoba.