Da li savremeni borbeni avioni postaju novi izvozni adut južnokorejske vojne industrije

Pre nekoliko dana Republika Koreja i Poljska su potpisale dugo najavljivani istorijski ugovor, kojim je Varšava za tri milijarde američkih dolara kupila 48 lakih borbenih aviona "FA-50 borbeni orao", što predstavlja prvi upliv jedne azijske zemlje na tržište borbenih aviona neke NATO članice.

Taj, za državu s južne polovine Korejskog poluostrva unosni i prestižni ugovor koji je, interesantno, zapravo samo relativno mali deo ogromnog paketa naoružanja i licenci za njegovu proizvodnju koji Seul prodaje Varšavi, usmerio je pažnju novinara u Istočnoj Aziji na trenutno stanje vazduhoplovne industrije i ratnog vazduhoplovstva dalekoistočne zemlje sa 51 milion stanovnika. 

I dok će Poljska uskoro imati priliku da isproba "FA-50", koji je već uvršten u naoružanje nekoliko azijskih država poput Filipina i Tajlanda, u Južnoj Koreji se nedavno desio još jedan vrlo važan događaj vezan za domaću vazduhoplovnu industriju.

Republika Koreja je, naime, u drugoj polovini jula obavila prvi test let novog domaćeg stelt lovca-bombardera "FK-21 mladi jastreb", prave udarne letelice koja bi u budućnosti trebala da postane okosnica ratnog vazduhoplovstva te dalekoistočne države, ali i veliki izvozni adut, koji će učvrstiti poziciju Seula kao jednog od nekoliko najvećih svetskih izvoznika naoružanja i vojne opreme. 

Velike ambicije

S gigantskom prodajom naoružanja Poljskoj, koja obuhvata samohodne haubice, tenkove i avione i koja će, veruje se, Republici Koreji doneti ukupni prihod od oko 15 milijardi američkih dolara, sa sklapanjem ugovora sa Kanberom teškog milijardu i daljim planovima za još veće opremanje australijske vojske koji, ako se realizuju, treba da južnokorejskim proizvođačima donesu još čitavih 30 milijardi australijskih dolara, Seul namerava da se u bliskoj budućnosti pridruži elitnom klubu svetskih lidera u trgovini oružjem koji predvode SAD i Rusija, a sačinjavaju još i Francuska, Nemačka i Kina.

I dok su zasada najtraženiji proizvodi južnokorejske vojne industrije samohodne haubice kalibra 155 milimetara "K-9 grom", tenkovi "K-2 crni panter" i trenažno-borbeni avioni serije "orao" ("T-50", "TA-50" i "FA-50"), uskoro to bi mogle da postanu i podmornice, patrolni brodovi, rakete, pa i borbeni avion "FK-21". 

Za njega je izvesno da ne može da se meri sa najnovijim lovcem bombarderom pete generacije "F-35", koji su Amerikanci razvili u saradnji s nekoliko članica NATO-a, ali u Seulu smatraju da bi primena naprednih tehnologija, kao što je ugrađivanje AESA radara, pouzdanost i povoljnija cena mogli da ga učine popularnom letelicom među zemljama mušterijama koje nemaju novca baš za ono najbolje (i najskuplje) na svetu ali ipak žele prvoklasni kvalitet.  

Južna Koreja planira da uvede u upotrebu čak 120 aviona "FK-21". Na razvoj te letelice, koja po izgledu podseća na američki "F-22 raptor" i oslanja se na američki motor i neke druge tehnologije, trebalo bi da bude utrošeno ukupno 6,7 milijardi dolara.

Od toga 60 odsto treba da iznese državni budžet, oko 20 procenata domaće kompanije, a još petinu strani kupac, Indonezija, koja bi za svoje finansijsko učešće u razvoju trebala da dobije 50 aviona. 

Izvesno je, međutim, da će na kraju program Seul koštati znatno više, između ostalog i zbog kašnjenja usled pandemije novog koronavirusa, ali i nećkanja Džakarte koja, po izveštavanju medija u Istočnoj Aziji, sada traži da se njen udeo u projektu razvoja umanji za pet odsto, te plaćanje ostatka izvrši kroz barter aranžman koji bi obuhvatio indonežanske transportne avione i tradicionalne izvozne artikle kao što su palmino ulje, sirova guma i prirodni gas. 

Pomenuti problemi su samo najnoviji u istoriji razvoja letelice – njeno projektovanje i konstruisanje u prošlosti su ometale nestašica državnog novca, odbijanje drugih zemalja (Švedske, Turske i SAD) da finansijski pridonesu projektu i odugovlačenje američkih kompanija da Južnoj Koreji prodaju licence za pojedine tehnologije. 

"Mladi jastreb" uzleće

Sada, međutim, "FK-21 mladi jastreb", polako ali sigurno ulazi u poslednju fazu razvoja. Južna Koreja je do sada proizvela šest prototipova u jednosednoj i dvosednoj varijanti, koji će poslužiti za temeljno višegodišnje ispitivanje u sklopu kojeg treba da budu izvedeno oko 2.200 letova.

Početak serijske proizvodnje prve varijante letelice, čije će svo naoružanje biti kačeno na spoljnim podvesnicima i zato imati veći radarski odraz, te nositi isključivo protivavionsko oružje, planira se za 2026, dok bi dve godine kasnije trebalo da otpočne i masovna proizvodnja višenamenske verzije koja bi se koristila i za napad na ciljeve na zemlji, te rakete i bombe nosila u utrobi.

Inače, kada su u pitanju mlazni školsko-borbeni avioni, južnokorejsko vazduhoplovstvo sada u svom naoružanju pored domaćih "T-50", "TA-50", i "FA-50", koji su trenažna, jurišna i borbena verzija istog aviona koji je domaća korporacija "Korea aerospejs industriz" (KAI) razvila u saradnji sa američkim "Lokid-Martinom", ima zastarele američke aparate "F-4" i "F-5", te modernije "F-15" i "F-16", kojima se nedavno pridružilo i 30 novih, skupih aparata pete generacije "F-35A". 

U ovom trenutku različite varijante višenamenskog jednomotorca "F-16", kojeg Južna Koreja, smatra se, poseduje u oko 170 primeraka i koji je i proizvođen u toj dalekoistočnoj zemlji po američkoj licenci, čine kičmu njenih vazdušnih snaga.

Očekuje se da će "FK-21", avion četvrte i po generacije koji ima dolet od oko 2.900 kilometara i kreće se brzinama do 1,8 maha, u budućnosti preuzeti tu ulogu i desetoj svetskoj ekonomiji omogućiti veću vojnotehnološku nezavisnost od saveznika Vašingtona.