Zbog čega su desničari dobili podršku birača u Švedskoj

Šveđani su na izborima kaznili vladu levog centra. Ljuti zbog liberalne imigracione politike, sve više kriminala, zabrinuti za životni standard. Stanovnici manjih gradova, radnici, mladi – glas su dali desnici.

"Socijaldemokratska stranka, koja je i ovaj put uzela najviše glasova, nije znala da se obrati tim ciljnim grupama, oni su se osećali izolovano, zapostavljeno, stranka se uglavnom okretala socijalno ugroženijima od azilanata do siromašnih pa prosečna radnička porodica je odustala od tradicionalne podrške što levoj strani, što socijaldemokratama i prešla na desnu stranu", rekao je Jovica Pavlović sa Instituta za evropske studije.

Ekstremno desna partija Švedskih demokrata sada je druga po snazi. Zbog te pobede zabrinutost je izražavala donedavna švedska premijerka i dok je priznavala izborni poraz.

"Šveđani su se već susreli sa mržnjom i pretnjama. Delim s njima tu zabrinutost", navela je Magdalena Anderson.

Ono zbog čega je Magdalena Anderson zabrinuta, s godinama je sve manje brinulo Šveđane. Švedske demokrate 1988. su osnovali ekstremni desničari, čak neonacisti.

U parlament su ušli tek 2010. I pre, ali naročito posle tog političkog uspeha, partija je napravila značajan otklon od radikalnih korena. U politički mejnstrim sada su ušli na velika vrata, u koaliciji sa Umerenima, Hrišćanskim demokratama i Liberalima. Iako najzaslužniji za smenu vlade socijaldemokrata, ipak neće dati premijera.

"Politička polarizacija postala je prevelika i u Švedskoj. Zato je moja poruka da želim da ujedinim, a ne da delim. Sada ću započeti rad na formiranju nove vlade, koja može da završi stvari", rekao je Ulf Kristerson, lider Moderata.

Koliko će buduća vlada biti drugačija 

"Buduća vlada neće biti ekstremno desna, ali će taj uticaj Švedskih demokrata biti primetan u sferi imigracije na nivou tražilaca azila i imigracija van Evrope pre svega i biće većih ulaganja u policiju i vojsku i veće težnje da se obezbedi javni red i mir, borba protiv kriminala", ocenio je Petar Čekerevac, politikolog.

Švedske demokrate protiv su azila onima koji ga traže po religijskoj osnovi ili zbog seksualne orijentacije. Sudeći po predizbornom programu, zalagaće se za najrestriktivniju imigracionu politiku u EU. Švedska 2023. preuzima predsedavanje Uniji. U procesu je pristupanja NATO-u, usred rata u Ukrajini.

"Očekujem da Švedska nastavi sa NATO-om. Švedske demokrate podržavaju što veću saradnju Švedske i Amerike, veća ulaganja u vojsku ili bar težnju da se to uradi. Na relaciji Brisel–Stokholm će doći do promena jer su Švedske demokrate prilično evroskeptična partija, ne u smislu da traže izlazak Švedske iz EU, već da će sve što dođe iz Brisela morati da računa na dodatne provere procedure", dodao je Čekerevac.

Učinimo Švedsku dobrom ponovo! Tom parolom 43-godišnji lider Švedskih demokrata na fejsbuku je zabeležio izbornu pobedu, koju je prigrlila evropska desnica. Širom Evrope, ljudi hoće da vrate sudbinu u svoje ruke! Tako je reagovala Marin le Pen.

"To je aluzija na Donalda Trampa i njegovu čuvenu 'Make America Great Again' na koju se desničari širom Evrope pozivaju, a on je inače šoumen koji ume da napravi atmosferu i na društvenim mrežama i u javnim nastupima. Imaćemo uskoro izbore u Italiji gde ovo vide kao pozitivan znak", naveo je Jovica Pavlović sa Instituta za evropske studije.

Pavlović naglašava i da su Švedske demokrate, kao partija koja se dugo borila da postane deo političkog mejnstrima, u podršci evropskih i američkih kolega pronalazile sopstvenu potvrdu. A upućeni podsećaju i da dešavanja na skandinavskoj desnici neretko najavljuju i ono što čeka Evropu.