Obnovljeni oružani sukobi Azerbejdžana i Jermenije

Jermenija je saopštila da je nekoliko gradova u blizini granice sa Azerbejdžanom, uključujući Jermuk, Goris i Kapan, granatirano u ranim jutarnjim satima, i da je odgovorila na, kako je nazvala, "provokaciju velikih razmera" Azerbejdžana. 

Navela je i da je azerbejdžanska vojska granatirala teritoriju Jermenije koristeći artiljeriju i bespilotne letelice, a da je najmanje 49 njenih vojnika ubijeno u sukobima duž granice sa Azerbejdžanom.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan optužio je Azerbejdžan za napade na jermenske gradove jer ne želi da pregovara o statusu Nagorno-Karabaha, enklave koja se nalazi unutar Azerbejdžana, ali uglavnom naseljena etničkim Jermenima.

"Naši gubici su 49 ubijenih ljudi. Intenzitet neprijateljstava je smanjen, ali se nastavljaju napadi na jednom ili dva fronta iz Azerbejdžana", rekao je Pašinjan u govoru u parlamentu, prenose ruski mediji.

On je dodao da ova cifra nije konačna.

Azerbejdžan: Sabotaža jermenske vojske na granici dve zemlje

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da su jermenske oružane snage izvele veliku sabotažu na granici dve zemlje.

"Zbog hitnih mera koje su naše jedinice preduzele da odmah spreče ove aktivnosti, došlo je do oružanog sukoba", navodi se u saopštenju ministarstva.

Takođe je saopšteno da je azerbejdžanska vojska pretrpela gubitke u ljudstvu i vojnoj infrastrukturi zbog granatiranja oružanih snaga Jermenije

Baku je saopštio da je jermenska vojska pucala na položaje azerbejdžanskih trupa na granici, kada je došlo do sukoba.

Jermenija zatražila pomoć EU

Vlada Jermenije se već obratila Rusiji, Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti i Savetu bezbednosti UN u vezi sa sukobima na granici sa Azerbejdžanom, rekao je za Tas vladin zvaničnik iz pres službe.

Vlada u Jerevanu saopštila je da će se pozvati na sporazum o saradnji sa Rusijom i apelovati na ODKB, bezbednosni blok koji predvodi Rusija, kao i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan razgovarao je sa predsednikom Evropskom saveta Šarlom Mišelom o novoj eskalaciji tenzija na jermensko-azerbejdžanskoj granici, saopštila je jermenska vlada.

Jermenija je Evropskoj uniji saopštila da je Azerbejdžan odgovoran za eskalaciju tenzija oko sporne teritorije Nagorno-Karabaha, a i Baku i Jerevan okrivljuju jedni druge za poslednje obnavljanje sukoba tokom noći, u kome su obe strane prijavile ljudske žrtve, prenosi Rojters.

Predsednik Evropskog saveta rekao je da je EU "spremna da uloži napore da se spreči dalja eskalacija" i da "nema alternative miru i stabilnosti u regionu", prema saopštenju jermenske vlade.

Premijer Jermenije Nikol Pašinjan razgovarao je ranije danas telefonom i sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o sukobu na jermensko-azerbedžanskoj granici, saopštila je pres služba jermenske vlade.

Pored ruskog predsednika Vladimira Putina, jermenski premijer Nikol Pašinjan pozvao je francuskog predsednika Emanuela Makrona i državnog sekretara SAD Entonija Blinkena da razgovaraju o situaciji.

Blinken je pozvao na hitan prekid neprijateljstava za koje svaka strana okrivljuje onu drugu.

Moskva poziva Baku i Jerevan da poštuju dogovoreno primirje

Rusija je pozvala Jermeniju i Azerbejdžan da prekinu neprijateljstva i poštuju sporazum o prekidu vatre, nakon što je Moskva izrazila "ekstremnu zabrinutost" zbog obnove borbi između dve zemlje.

U saopštenju, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je jutros u 09:00 sati po moskovskom vremenu posredovalo u dogovoru o prekidu vatre i da očekuje da obe strane ispune uslove sporazuma.

Azerbejdžanski mediji izvestili su da su se Baku i Jerevan danas od 09:00 časova po lokalnom vremenu dogovorili o prekidu vatre u novom sukobu u kome ima ljudskih žrtava, prenela je agencija RIA Novosti.

Sukob je prvi put izbio krajem 1980-ih ,kada su jermenske snage zauzele oblasti u blizini Nagorno-Karabaha, međunarodno priznate kao teritorija Azerbejdžana, ali sa većinskim jermenskim stanovništvom.

Azerbejdžan je povratio te teritorije u borbama 2020. godine, koje su okončane primirjem uz posredovanje Rusije i povratkom hiljada stanovnika u svoje domove iz kojih su pobegli.

Lideri obe zemlje su se od tada nekoliko puta sastajali da bi sklopili sporazum za uspostavljanje trajnog mira.