Igrutinović: Džonson i Dragi prve žrtve nezadovoljstva javnosti

Igrutinović ističe da je Dragijev slučaj zanimljiviji zato što je neočekivaniji, sve se brzo dogodilo.

Italijanska vlada u tekućem formatu je koalicija nekoliko vrlo raznorodnih stranaka, što znači da ako se dogovore, imaju većinu u parlamentu i mogu da donose zakone, ali nije bilo lako dogovoriti se.

"U kontekstu rastuće inflacije, koja je više posledica kovid krize i dolaska energetske krize sa ratom u Ukrajini i političke rasprave o merama pomoći stanovništu, čini se da je to ključna tačka oko koje su se sukobili Pokret pet zvezdica i njegovo preostalo veće krilo sa premijerom Dragijem. On nije hteo da popusti i podneo je ostavku iako je u jednom trenutku imao većinu", objašnjava Igrutinović.

Prema njegovim rečima, Mario Dragi je bio guverner Evropske centralne banke u ključnim godinama tokom prethodne krize evrozone i ostao je dosledan svom programu.

Postoji šansa da se Dragi uskoro vrati na čelo vlade: izbori na jesen su sve izgledniji, a Pokreta pet zvezdica, koji je na prethodnim izborima dobio 33 posto glasova, sada je, prema anketama, tek na 11 posto.

A slučaj Borisa Džonsona je nešto drugačiji, više medijski nego politički atraktivan.

"Mesecima se kuvalo nezadovoljstvo u Konzervativnoj partiji zbog niza malih skandala. Kako su, po anketama, počeli da gube podršku, drugi čelnici partije su shvatli da je ličnost Džonsona u datom trenutku smetnja. Zbog njihovog političkog sistema, partija može sama da smeni svog predsednika i na čelo postavi nekog drugog koji praktično postaje premijer Velike Britanije", smatra Igrutinović.

Dva premijera su pala u suštini u različitim okolnostima, ali podloga je slična, tenzije u društvu su narasle posle dve godine pandemije, na šta se nadovezala rekordna inflacija u evrozoni, ne vidi se kraj poskupljenju energenata, a vlade su bez jasnog plana kako dalje i zato su prve žrtve nezadovoljstva javnosti.

Neočekivan je i slabiji rezultat francuskog predsednika Makrona na parlamentarnim izborima, mada je uspeo da formira vladu, a najnoviji skandal dogodio se u Nemačkoj – kada je kancelar Šolc sa suprugom bacao u smeće i to kod kuće dokumente sa "veoma poverljivim podacima" koje su posle pronašle komšije.

Milan Igrutinović smatra da je supruga kancelara Šolca dobla dokumenta o suprugama drugih šefova država ili vlada, a pitanje je koliko je tu bilo delikatnih informacija, ali formalno-pravno, to su poverljiva dokumenta.

"Poenta je da su mediji spremni da afere isteruju do kraja jer je u pozadni nezadovoljstvo građana. Šolcova vlada je stabilna, trpi kritiku više spolja nego iznutra zbog stava prema ukrajinskom ratu, pre svega od krugova koji su bliži Vašingtonu. Čini se da još ima unutrašnju stablnost, ali činjenica je da polako ulazi u gasnu krizu. Nemačka jeste generator molbe da se štedi energija kako bi prezimili", naglašava Igrutinović.