Oko 10.000 bezbednjaka štiti učesnike samita NATO-a u Madridu

Samit, na kojem se očekuje da jedna od glavnih tema bude novi strateški koncept koji bi definisao Rusiju kao direktnu bezbednosnu opasnost za NATO, počinje večeras gala večerom koju u čast šefova država ili vlada organizuju španski kralj Filip Šesti i kraljica Leticija.

U sredu su predviđene dve radne sednice na nivou šefova država ili vlada, a u četvrtak, poslednjeg dana samita, jedna radna sednica na najvišem nivou.

U Madridu su raspoređene velike policijske snage u okviru najveće bezbednosne operacije u nedavnoj istoriji Španije pre početka samita, na kojem se očekuje oko 5.000 učesnika.

Policajci na konjima i pešice patrolirau gradom, a vazdušni prostor štiti više desetina helikoptera.

Prema navodima španskog Ministarstva odbrane, u visokom stanju pripravnosti su i borbeni avioni i protivvazduhoplovna odbana.

Informacione mreže su pod pojačanim nadzorom zbog opasnosti od kibernetičkih napada.

Delovi Madrida blokirani zbog samita NATO-a 

Budući da su delovi grada blokirani zbog samita, španske vlasti pozvale su građane Madrida da narednih dana svi koji mogu rade od kuće.

Uz lidere trideset država članica NATO-a, na samit su pozvani lideri još desetak zemalja, među kojima su Australija, Novi Zeland, Japan, Južna Koreja i Gruzija.

Za sada nije potvrđeno da li će na samit doći i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ili će se učesnicima sastanka obratiti video-vezom.

U Madridu su i lideri Švedske i Finske, država koje su aplicirale za članstvo u NATO, ali se njihovom članstvu protivi Turska.

Lideri NATO-a će na samitu pozvati turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da omogući ovim dvema državama da se pridruže tom vojnom savezu.

Na sastanku učestvuju i lideri EU – predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, uoči samita u Madridu, izjavio je da će NATO povećati broj vojnika u visokoj pripravnosti sa oko 40.000 na više od 300.000.

Na dnevnom redu sastanka na vrhu je pitanje kako ruski napad na Ukrajinu i nova bezbednosna realnost u Evropi utiču na pristup NATO-a odbrani i odvraćanju.

Među prioritetima je i rastući uticaj Kine i bezbednosne posledice klimatskih promena, zatim druge pretnje poput terorizma i nestabilnosti na severu Afrike i u Sahelu.